Међу најбитнијим проналасцима изложеним на Десетој националној изложби под називом „Бугарска археологија 2016“ у Софији били су артефакти пронађени у античкој некрополи Аполоније Понтике на локалитету Буџака града Созопола. Руководиоци радова на терену били су археолози др Теодора Богданова из Археолошког музеја у Созополу и др Маргарита Попова из Националног историјског музеја. Током прошлогодишњих ископавања на том месту је истражена површина од 1,2 хектара. Као што је др Богданова рекла, најинтересантније откриће на територији тог огромног објекта била је породична гробница која представља упечатљиво и импресивно архитектонско дело, које је побудило велико интересовање међу археолозима. За сада, упркос позамашном и интензивном истраживању грчких некропола на подручју Бугарске и Румуније, нема података да је у античком грчком свету пронађена друга таква гробница. По речима дра Теодоре Богданове, гробница и предмети пронађени у њој су изазвали велико интересовање:
„У гробници је сахрањено седам покојника из два различита периода. Дакле, она је изграђена у доба хеленизма, тада је коришћена као породична гробница. У њој је сахрањено седам особа, тј. сви чланови породице. Пронађени су скелети одраслих људи – мушкарца и жене који су сахрањени у централној просторији гробнице, изгледа да је у питању глава породице, и још три гроба која садрже посмртне остатке четири деце. У једном од дечјих гробова откривени су керамичко и стаклено посуђе, фигурице од теракоте и златни накит: златна огрлица и златне минђуше типа „лавља глава“ које су биле популарне у доба хеленизма. Постројење су изградили и користили у периоду од средине трећег века пре Христа до почетка другог века пре нове ере. Централну просторију су касније опљачкали, гробови су били уништени, једино ти који су у центру. Изгледа да су трагачи за скривеним благом само то пронашли. У првом веку после Христа је исто то место коришћено за сахрањивање. Откривена су и два гроба из римског доба. Али пошто су они били нетакнути сматрамо да су се уништавање и пљачка гробнице из доба хеленизма догодили пре првог века после Христа, тј. опљачкани су још у антици. Изгледа да су људи сахрањени у њој били веома имућни пошто су они, судећи по томе шта је остало након пљачке, добили изузетно богате загробне дарове.“
На срећу археолога је дечји гроб био на периферији гробнице што га је сачувало нетакнутим.
Што се гробова из римског доба тиче, они су са кремацијом која је обављена на месту сахране. У једном од њих је пронађен златни венац у подручју главе. Реч је о мушкарцу старости између 20 и 40 година у чијем су гробу пронађени метални нож и јединствено керамичко и стаклено посуђе. Посебну пажњу је привукло откриће у једном од гробова. Реч је о уникатној чаши украшеној рељефом, која је увезена из древног грчког града Пергама. Чаша је израђена у првом веку после Христа. У Бугарској је пронађена само још једна таква чаша – у Варни, која је украшена главама бога Диониса, сценама на којима су приказани плодност и благостање.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Венета Павлова и архива
Волонтери се укључују у чишћење и обнову манастира Светог Спаса поред врха Бакаџик. Акција, која се одржава данас, 2. новембра, организовао је председник оближње сеоске општине Чарган – Стоимен Петров, јавља БТА. Храм у манастиру је први у земљи..
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..