Манастир Светог Ђорђа Победоносца у Поморију је свето место за становнике и госте тог лепог црноморског града. Свети Ђорђе је патрон града, а дани око Ђурђевдана пуни су свечаних манифестација.
Недалеко од манастира Светог Ђорђа, у четврти која носи име свеца, на летњој сцени читалишта „Светлина 1939. г.“ се одржава Тракијски сабор „Ђурђевдан“. Основан је на идеју Тракијског друштва у граду и руководства читалишта.
Слушамо Елену Мурџеву, председника Тракијског друштва у Поморију.
- Са великим задовољством се сећам како је пре 14 година Тракијско друштво иницирало организацију сабора у Поморију. Почетак је био тежак, кренули смо бојажљивим корацима, јер у Поморију нисмо имали сличну традицију. Сада смо радосни да постоји велико интересовање за наш сабор, а из године у годину број учесника стално расте. А најлепше је то да долазе људи који воле бугарску музику. Одлично је што већ толико година на обали мора, у нашем лепом граду, звучи народна музика. Имамо више од 100 учесника из нашег региона и из целе Бугарске. Према пропозицијама једна од песама треба да буде ускршња или ђурђевданска. Пријатно је да целог дана уживаш у богатству народних песама и музике из различитих крајева земље.“
Сабор се одвија на простору испред црквене порте манастира Светог Ђорђа и организатори су веома захвални манастирској управи која подржава форум од његовог првог издања, а обезбеђује и новчану награду за најбоље учеснике. Велика је и помоћ општинске управе Поморија, као и екипе читалишта „Светлина 1939.“.
Превод: Александра Ливен
Први јануар је дан препун радости, наде и очекивања – тренутак када се свака породица нада благородној години која ће сваком њеном члану донети здравље, срећу и остварење снова. У бугарској традицији овај дан је познат као Сурва, али и као Васиљевдан,..
Уочи дочека Нове године, у бугараском помашком селу Рибново, у југозападној Бугарској, одржава се избор за најлепшу невесту „гелину“ у последње четири године. Тако се у овом крају називају невесте које су посебно украшене и „осликане“ за своје..
Сваки празник има свој мирис, боје и мелодију. Тако је и са Божићем. „О коледарским песмама и њиховој сврси зна се мало, ретко се говори, а често се износе и погрешне информације. Али најважније је да ове песме не нестану!“ каже у интервјуу за Радио..