Манастир Светог Ђорђа Победоносца у Поморију је свето место за становнике и госте тог лепог црноморског града. Свети Ђорђе је патрон града, а дани око Ђурђевдана пуни су свечаних манифестација.
Недалеко од манастира Светог Ђорђа, у четврти која носи име свеца, на летњој сцени читалишта „Светлина 1939. г.“ се одржава Тракијски сабор „Ђурђевдан“. Основан је на идеју Тракијског друштва у граду и руководства читалишта.
Слушамо Елену Мурџеву, председника Тракијског друштва у Поморију.
- Са великим задовољством се сећам како је пре 14 година Тракијско друштво иницирало организацију сабора у Поморију. Почетак је био тежак, кренули смо бојажљивим корацима, јер у Поморију нисмо имали сличну традицију. Сада смо радосни да постоји велико интересовање за наш сабор, а из године у годину број учесника стално расте. А најлепше је то да долазе људи који воле бугарску музику. Одлично је што већ толико година на обали мора, у нашем лепом граду, звучи народна музика. Имамо више од 100 учесника из нашег региона и из целе Бугарске. Према пропозицијама једна од песама треба да буде ускршња или ђурђевданска. Пријатно је да целог дана уживаш у богатству народних песама и музике из различитих крајева земље.“
Сабор се одвија на простору испред црквене порте манастира Светог Ђорђа и организатори су веома захвални манастирској управи која подржава форум од његовог првог издања, а обезбеђује и новчану награду за најбоље учеснике. Велика је и помоћ општинске управе Поморија, као и екипе читалишта „Светлина 1939.“.
Превод: Александра Ливен
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...