Натерати једно дете да прелиста дебеле књиге поређане на прашњавим полицама најлакши је начин да убијете његову жељу за науком и учењем уопште. За добро или за зло, реалност данашњег друштва и свет у којем деца расту разликују се од оних у којим су живели њихови родитељи и што брже одрасли прихвате нову реалност то лакше ће се они прилагодити њој. Данас ћете науку наћи не само на универзитетима, у истраживачким центрима и музејима, већ свуда око нас, у нашој свакодневици. Из тог разлога је и циљ европске иницијативе „Ноћ истраживача“ био да изблиза представи људе и тајне које су у основи многих експеримената и разрада у различитим областима науке. Интересовање је велико, а доказ за то је број учесника који се из године у годину повећава, као и оног градова домаћина. На јубиларном десетом издању иницијативе учествовало је 11 бугарских градова – Благоевград, Бургас, Варна, Котел, Плевен, Пловдив, Русе, Сливен, Смољан, Стара Загора и Софија. У главном граду Бугарске су се активности у склопу иницијативе одржале на 14 локација међу којима су Трг Независности, познат још као Ларго, Национални политехнички музеј, Астрономска опсерваторија Софијског универзитета и Софија Тех Парк. У Софија Тех Парку су научници из 11 лабораторија демонстрирали своје радове и приступачним језиком, и на занимљив начин, објаснили су посетиоцима шта заправо представљају њихови изуми. Разговарали смо са Јавором Папазовим који је један од оснивача лабораторије за сајбер безбедност.

Лабораторија је отворена европским финансирањем и наш принципал је Министарство економије, енергетике и туризма које намерно спомињем јер нам главни циљ је да кроз улагања у област сајбер безбедности повећамо конкурентност бугарске привреде. Ми смо фокусирани на научно-истраживачку делатност и разрађујемо пројекте који могу да олакшају примену иновација на пољу сајбер безбедности у бугарским предузећима.

Две презентације су покушале да посетиоцима покажу шта се дешава с рачунаром који је заражен вирусом, као и да укажу на опасности које крију незаштићене бежичне мреже. Према Јавору, коришћење мрежа није безбедно јер њихови администратори обично нису ни свесни одговорности коју сносе и не улажу довољно напора за њихову заштиту.

У оквиру догађаја је представљено и неколико робота. Једног од њих ученици Технолошке школе за електронске системе при Техничком универзитету у Софији уче да прича бугарски а у те сврхе користе програм који је разрадио инжењер Росен Витанов. Прво тестирање робота је извршено 15. септембра када је његов задатак био да дочека и одведе ђаке до учионица. А шта бисте рекли ако бисте имали наочаре које вам омогућавају да видите како раде електрични уређаји? Сигурно мислите да таквих наочара нема, али грешите. Оне су разрађене за једну скандинавску компанију чија је основна делатност везана за морску индустрију. О њима нам је испричао Кристијан Михајлов из компаније која их производи:

Ми смо бугарска софтверска компанија која разрађује софтвер базиран на Мајкрософту, а намењен је нордијском и западноевропском тржишту. Представили смо 3D наочаре Microsoft Hololens за објекте у реалној средини. Неки их зову подељеном реалношћу. Наше наочаре нуде разне симулације. Тако, рецимо, инжењер који ће их користити имаће прилику да види шта се дешава у одређеном делу брода, а све се то догађа у реалном времену.

Догађаји попут „Ноћи истраживача“ показују две ствари – као прво, да упркос слабом финансирању образовања и науке, жеља да створимо нешто властитим рукама је довољно снажна да би нас подстакла да наставимо даље, без обзира на услове у којима радимо. И као друго – још једном се покреће питање шта се дешава с новцем издвојеним за науку и како се он троши?