Бугари су део појачаних миграционих процеса у свету које су последњих година изазвали економски и политички разлози, природне катаклизме и друге недаће. Истраживачи Института за етнологију и фолклористику са Етнографским музејем при Бугарској академији наука /БАН/ су ујединили своје напоре да би спровели опсежно истраживање бугарских заједница у иностранству. У току три године научници су посетили 17 држава и састали се са представницима 305 бугарских организација, при чему су у фокусу биле нове бугарске емигрантске заједнице у Европи и САД. У свом истраживању тим научника наводи примере добре праксе у одржавању бугарског културног живота у иностранству, а указује и на проблеме и путеве њиховог решавања. Према истраживању, кључни елементи који уједињују Бугаре ван граница наше земље су бугарски језик, православље, празнични календар, фолклор, књижевност, храна. У многим местима света иницијатива за стварање бугарских културних средишта припада самим емигрантима. Руководилац пројекта доц. Владимир Пенчев наглашава:
Политике се спроводе када постоји друштвени притисак. Хтео бих да верујем да ће се бугарско друштво ангажовати на проблемима Бугара у иностранству и да ћемо разбити клише који постоји већ дуге године – да смо ми хероји, јер смо остали ту, а они су отишли у друге земље да би боље живели. Ствари су много сложеније. Велики део тих људи успева да се оствари у туђој, често пута посве непознатој, па чак и непријатељској средини. Они су спремни не само да својим блиским људима помажу финансијски него и да буду корисни држави.
Институција која најснажније уједињује бугарску дијаспору су недељне школе. Тј., бугарска деца у иностранству похађају локалне школе, али током викенда једна петина њих похађа и бугарску школу. То захтева пуно времена и напора како породица те деце, с обзиром да оне морају да у нерадним даним децу одвозе у недељну школу која се понекад налази у суседној земљи или савезној држави, тако и наставника који у радним данима раде неки други посао који је извор њихових примања. Бугарски образовни систем у иностранству формирају најчешће наставници и родитељи који се организују да би код своје деце одржавали осећање националног идентитета, наводи др Маријанка Борисова. Године 2007. створена је Асоцијација бугарских школа у иностранству. Она остварује везу између бугарских образовних институција ван граница Бугарске, али је истовремено и посредник између њих и Министарства образовања. Покренут је и Национални програм „Матерњи језик и култура у иностранству“ који помаже финансирању школских активности. Према др Лини Герговој, у овој области не недостају и проблеми који чекају решење:
Један од тих проблема је одсуство подстицања раног учења матерњег језика. Многи Бугари у иностранству не уче своју децу да говоре бугарски језик. Они углавном рачунају да ће тај посао обавити бугарска школа, али тако понекад дете и не научи бугарски. Државним институцијама предлажемо спровођење политике подршке дечијим вртићима за рано учење бугарског језика, како деца не би учила бугарски језик као страни.
Следећа институција по значају у животу Бугара у иностранству је црква. Њену улогу сумира доц. Катја Михајлова:
За бугарску дијаспору улога цркве је нешто другачија од оне за Бугаре у Бугарској. Цркве које су некада оснивали први емигранти су биле својеврсни „народни дом“. Емигранти су оснивали цркве, формирали црквени одбор након чега су се трудили да обезбеде финансирање, градили су зграду, а потом стварали школе, аматерске саставе. Црква је заузимала важан део њиховог живота, посебно кад је у питању дијаспора у САД. У другој половини 20. века ова је улога полако нестала, али сада са новом миграцијом постајемо сведоци препорода те традиције. У Лос Анђелесу, Сан Дијегу и др. смо имали прилику да видимо дивне примере тога. У Европи постоје и друге добре праксе. У Немачкој Бугарска православна црква и верници сарађују са другим православним заједницама. Заједно организују црквене службе, културне фестивале, а одржава се и Недеља источног православља.
Град Русе постао је богатији за један импресиван архитектонски објекат – најдужи дрвени пешачки мост у Бугарској. Мост, укупне дужине 28 метара, свечано је отворен крајем 2024. године у шумском парку Липник. Опремљен је модерним стакленим оградама ,..
Најпопуларнија имена у Бугарској у 2024. години била су Георги (140.818) и Марија (100.651), показују подаци Националног завода за статистику. Следе их имена Иван и Иванка, а затим Димитар и Елена. Када су у питању новорођенчад, прошле године..
Ружичасти фламинго се сматрао егзотичном врстом за Бугарску, али већ неколико година језера око Бургаса станишта су читавих колонија ових птица. Тренутно више од 450 јединки насељава влажна подручја Бургаса. Орнитолози кажу да егзотичним птицама..
Борисов врт у срцу Софије поново ће постати сцена за традиционални фестивал „Сурва“ из Перника. За трећу узастопну годину, Софијанци и посетиоци главног..
Ружичасти фламинго се сматрао егзотичном врстом за Бугарску, али већ неколико година језера око Бургаса станишта су читавих колонија ових птица...
У Бугарској је током 2024. године 479 људи изгубило живот у тешким саобраћајним несрећама, док је 9.046 особа повређено. У првих пет месеци 2024. године..