8. новембар је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила (Аранђеловдан). На тај дан наша црква слави Свете Анђеле, а посебно Архангела Михаила – „вођу небеских сила у борби против духова мрака и зла“.
Анђели су Божји гласници, чине вољу Божју. Они су духовна и бестелесна бића, бесмртни, хитропокретни умови. Пред људима се појављују у људском обличју и тада имају светле беле хаљине. На иконама се приказују у снежнобелој одећи и са крилима која су симбол брзине којом они извршавају Божје заповести. Сви анђели, служећи Богу, учествују у људском спасењу. Има седам арханђела –први међу њима је Михаило. Име му значи „онај који је као Бог”.
Према Светом писму, св. Архангел Михаило је вођа небеских војски и борац против духова таме. На православним иконама св. Архангел Михаило се представља како у руци држи копље а ногама гази сатану. Сматрају га заштитником војника који се боре за правду, као и заштитником свих хришћана од видљивих и невидљивих непријатеља…
У веровањима Бугара Архангел Михаило је „душевадник“. Он је анђео који у часу смрти узима људску душу и односи је на онај свет где је заједно са св. Петром шаље у рајски врт или кипећи казан пакла – према добрим и злим делима за живота. Бугари су веровали да ако се самртник осмехује, Архангел Михаило му је поклонио златну јабуку.
На Аранђеловдан у многим крајевима Бугарске коље се курбан. Жене месе и деле обредне хлебове – тзв. „Рангелов хлеб“ или „Господњи хлеб“. Према народној традицији, најстарији члан породице разлама обредни хлеб у облику крста, након чега га пошкропљује вином.
На Аранђеловдан се служе свечане литургије, након чега многи одлазе у госте својим рођацима или пријатељима који тога дана славе имендан.
На Аранђеловдан славе: Ангел, Ангелина, Ангелинка, Архангел, Гавраил, Гаврил, Емил, Емилија, Лина, Мила, Миладин, Милан, Милана, Милен, Милена, Миљо, Михаел, Михаил, Михаила, Михо, Огњан, Огњана, Пламен, Пламена, Рада, Ради, Ратка, Рангел, Рафаил, Раја, Руси, Серафим.
Саставила: Елена Каркаланова
Превод: Албена Џерманова
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..