8. новембар је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила (Аранђеловдан). На тај дан наша црква слави Свете Анђеле, а посебно Архангела Михаила – „вођу небеских сила у борби против духова мрака и зла“.
Анђели су Божји гласници, чине вољу Божју. Они су духовна и бестелесна бића, бесмртни, хитропокретни умови. Пред људима се појављују у људском обличју и тада имају светле беле хаљине. На иконама се приказују у снежнобелој одећи и са крилима која су симбол брзине којом они извршавају Божје заповести. Сви анђели, служећи Богу, учествују у људском спасењу. Има седам арханђела –први међу њима је Михаило. Име му значи „онај који је као Бог”.
Према Светом писму, св. Архангел Михаило је вођа небеских војски и борац против духова таме. На православним иконама св. Архангел Михаило се представља како у руци држи копље а ногама гази сатану. Сматрају га заштитником војника који се боре за правду, као и заштитником свих хришћана од видљивих и невидљивих непријатеља…
У веровањима Бугара Архангел Михаило је „душевадник“. Он је анђео који у часу смрти узима људску душу и односи је на онај свет где је заједно са св. Петром шаље у рајски врт или кипећи казан пакла – према добрим и злим делима за живота. Бугари су веровали да ако се самртник осмехује, Архангел Михаило му је поклонио златну јабуку.
На Аранђеловдан у многим крајевима Бугарске коље се курбан. Жене месе и деле обредне хлебове – тзв. „Рангелов хлеб“ или „Господњи хлеб“. Према народној традицији, најстарији члан породице разлама обредни хлеб у облику крста, након чега га пошкропљује вином.
На Аранђеловдан се служе свечане литургије, након чега многи одлазе у госте својим рођацима или пријатељима који тога дана славе имендан.
На Аранђеловдан славе: Ангел, Ангелина, Ангелинка, Архангел, Гавраил, Гаврил, Емил, Емилија, Лина, Мила, Миладин, Милан, Милана, Милен, Милена, Миљо, Михаел, Михаил, Михаила, Михо, Огњан, Огњана, Пламен, Пламена, Рада, Ради, Ратка, Рангел, Рафаил, Раја, Руси, Серафим.
Саставила: Елена Каркаланова
Превод: Албена Џерманова
На Велику среду Црква се молитвено присећа жене грешнице , која је у искреном покајању миром помазала Христа и тако Га припремила за погреб, јер се то десило пред сама Спаситељева страдања. Грешница је успела да уђе у кућу у којој је боравио..
Велики уторак је дан за поуке и последња морална упутства . Сећамо се Исусових алегоријских прича којима се преносе моралне и духовне поуке. Исус Христос нам даје пример како да будемо дарежљиви попут сиромашне удовице која је Цркви дала све..
Страсна или Велика седмица је последња, седма недеља Великог часног поста која претходи Васкрс у. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч „страст“ значи страдање, трпљење и бол. Од давнина се назива Великом седмицом, а сваки њен дан..