„Род – Породица – Отаџбина” је тема традиционалног луксузног календара Историјског музеја града Пловдива за 2018. годину. Стилско издање представља јединство текста и ликова из прошлости који су се претворили у симболе бугарског града са седам брежуљака. О календару прича директор Музеја Стефан Шивачев:

Овај календар се претворио у добру традицију за становнике Пловдива и за све људе који воле наш град, за оне који су расути по свету и воле историју Пловдива. Прошле године смо приказали за наш град важна места - тргове, улице, стамбена насеља града, а ове године тема је „Род - Породица - Отаџбина”. Календар је посвећен фамилијама које долазе у Пловдив прве деценије 19. века са подручја Средње горе, Старе планине, Родопа, Македоније. Овде су оне нашле одличне услове за остварење. Постају богате и афирмишу се као истакнути трговци и занатлије. Управо су ове фамилије почеле борбу за афирмисање у овом крају бугарског духа и свега што је бугарско. У 19. веку Пловдив је оријенталски град са преовлађујућим муслиманским становништвом, припадници православне вере су били гркомани. Ове фамилије су се залагале за бугарску ствар и још 1849. године предложиле су бугарско име града – Пловдив. Дотада име му је било турско - Филибе или грчко - Филипопол.  Касније су опет оне финансирале изградњу православних храмова којима се и данас наш град поноси. Основали су епархијску школу у којој се припремају наставници за све школе у Бугарској. Издато је преко 1.000 уџбеника и помагала. По мом мишљењу, у овом календару смо успели да остваримо јединство историјске фотографије и драгоцених информација о свим  тим великим Бугарима.

Када су се доселили у град представници тих фамилија су имали углавном завршену манастирску школу, али су потом њихова деца стекла европско образовање. Многи од њих су стали на чело привредног и политичког живота слободне Бугарске. Неки су постали истакнути политичари, председници општина, лекари, инжењери и архитекте. Ево неколико конкретних примера.

Др Константин Стоилов је први Бугарин доктор права – дипломирао је у Немачкој, био је на специјализацији у Француској, а два пута био је председник бугарске владе – 1887. и 1894-1899 године. Иван Евстатијев Гешов је завршио трговачке науке у Манчестеру, такође је био на челу бугарске владе, а био је и министар /1911-1913/. Иван Стефанов Гешов је такође образовање стекао у Манчестеру, био је један од најуспешнијих градоначелника Пловдива, а затим и дипломата. Друга и трећа генерација ових пловдивских фамилија су део оних људи које ми с правом називамо неимарима савремене Бугарске.

Празнични календар дочарава дух Пловдива из прошлости и његов шарм очуван и у нашим данима. Прича о родољубима који су се враћали овде да би примењивали знања стечена у иностранству.

Превод: Албена Џерманова