Прву пећину у Бугарској која својим обликом подсећа на утробу открио је 2001. г. спелеолог Минчо Гумаров. Истражио ју је археолог проф. Николај Овчаров, према коме се она датује на ХI – Х в. пре нове ере, када су на овом поднебљу живели Трачани. Облик пећине привукао је пажњу експерата и љубитеља древних светилишта. Испоставља се међутим да ова формација није јединствена – на територији Бугарске сличних мегалитских објеката има на 25 места, а негде оне и нису појединачни, већ су груписани, тврди Костадин Димов, који од 2008. г. обилази земљу у потрази за таквим мистериозним стенама, а његов сапутник и истомишљеник је Сребрин Сребрев.
Најдубља између свих тих пећина налази се у месту Тангардик каја, недалеко од села Ненково код Крџалија. Позната је са називом Утроба. Највеће висине пак је пећина у месту Харман каја. Постоји и једна која је троделна, у околини села Татул, у општини Момчилград, каже Костадин Димов, који објашњава зашто ове пећине називамо „утробама“:
Ове природне пећине познате су као „утробе“ због свог облика. Има их свуда у свету где постоје четири годишња доба. Настају када приликом топљења снега влага продире у пукотину стене. Вода продубљује пукотину и придаје јој облик капи. Добија се попречни пресек у облику пика, који личи на женски полни орган. Древни људи су те пећине користили као светилишта и пророчишта.
Најдревније пећине у свету у облику материце, које је икад користио човек, налазе се у околини Нице у Француској. Тамо су откривене фигурине, старе око 25 хиљада година, које су приношене на дар Богињи мајци, тврди Костадин Димов:
Првобитно, због сличности форме са вулвом, ове пећине су коришћене као сакрална места посвећена Богињи мајци.Касније у историји на данашњем бугарском поднебљу почели су преовлађивати мушки култови, везани за дан и Сунце. Тај култ слави хероја који продире у женску суштину. У то доба пећине у облику материце почињу се користити као сакрална места посвећена Сунцу.Уз помоћ људске руке оне су додатно обликоване на начин који би омогућио да Сунце дубље продре у унутрашњост пећине. За пећине окренутим према југу најдубље продирање омогућује се када Сунце на небеској хемисфери описује најнижу путању.
Највидљивији трагови обраде пећине су у месту Тангардик каја, тамо су древни људи продубили камену формацију још неколико метара унутра, каже Димов. Када је у питању троделна пећина у околини села Татул, он објашњава да су тамо оцртана три могућа пута сунчеве светлости:
То су три различита тренутка када Сунце продире у утробу пећине. То сакрално место заправо представља сложени астрономски уређај – наставља Димов и појашњава да је по свему судећи коришћено као пољопривредни календар.
Зашто толико касно сазнајемо о постојању таквих врста пећина?
Савремени људи су их недавно открили јер су ове пећине дуго чуване у тајности. На зидовима ових култних објеката нема цртежа или рељефа. То су светилишта древне табуиране културе у којима су извођени ритуали, изоловани у уском кругу посвећених. Ни објективно није било могуће да тајне обреде посматра мноштво људи истовремено. Приступ њима је прилично отежан. Има још пуно загонетки које предстоји да откријемо. Знак пика коме је сличан улаз у пећине у облику материце, на доњој страни је проширен и подсећа на дршку. То се може видети у свим пећинама уклесаним у утробу стене, што је доказ да се ради о додатној обради стене. Улаз у ове пећине је отежан, у њима је тешко ходати, али онај ко уђе може се удобно сместити на две стене налик на клупе. Мислимо да су ове пећине имале и још неку улогу, за сада нам потпуно непознату.
Костадин Димов објашњава да је израда оптичких канала који обезбеђују доступ Сунца у одређеном тренутку године и дана и под одређеним углом, била веома тешка:
Само замислите како сунце улази у такву пећину у облику материце пет дана око Божића, у подне , у току 10-15 минута. Мораш целе године клесати камен и замишљати где би требало да прође сунчев зрак, који уосталом, може продрети само уколико нема облака. Другим речима није могуће сваке године проверити да ли се напредује у исправном правцу. Постоји још једна препрека – пећине које својим обликом подсећају на утробе, најчешће су настале у тврдој стени.
Превод: Ана Андрејева
У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..
Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..
У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..
Скијашка зона у Банском званично је почела са радом. Свечано отварање зимске сезоне у овом популарном бугарском зимском центру заказано је за 14...