Већ 30 година Бугарски културни институт у Москви врши своју мисију и промовише бугарска културна достигнућа у Русији. Институт је основан 1988. године када су 19. јануара владе две земље потписале специјалне споразуме. Од 2011. године наовамо Центар се налази у згради Општеруске државне библиотеке стране књижевности „М. И. Рудомино“.

Традиција културних веза је најперспективнији правац развоја билатералних односа између Русије и Бугарске, категоричан је данас директор Бугарског културног института Павел Васев. Ове године, када две државе обележавају  и 140 година од краја Руско-турског рата, у Москви ће се одржати мноштво догађаја уз бугарско учешће.

Говорећи о догађајима који ће бити у фокусу рада Бугарског културног института ове године, Павел Васев је посебну пажњу посветио и филмском програму који Национални филмски центар Бугарске и Мосфилм припремају поводом 140. годишњице краја Руско-турског рата који је за Бугарску био ослободилачки. Домаћин пројекција поново ће бити Третјаковска галерија почетком марта. Реч је о филмовима као што су: „Преломно време“, „Хероји врха Шипка“ (руско-бугарска продукција), „Юлија Вревскаја“  Николе Корабова. Специјално везано за Николу Корабова, који је ђак руске позоришне школе, хоћу да кажем да смо у њиховом филмском фонду пронашли веома добру копију његовог филма „Слобода или смрт“, који је посвећен самопожртвовању  Христа Ботева. Тај филм у Бугарској никада није приказан, али су људи у Русији имали прилику да га виде. Филм има више филмских копија синхронизованих на руском језику.

Морам да нагласим и једну веома значајну изложбу Руског државног историјског музеја уз учешће Плевенског војно-историјског музеја са око 70 експоната. Била је то изванредна експозиција на историјску тему која је 2017. имала велики одјек. Важно је рећи да смо прошле године, након 10-15 година одсуства, на Московском сајму књига успели да представимо неколико бугарских издавачких кућа. Експозиција је била под насловом „О писменах“, а главни акценат у њој је био да заштитимо бугарско порекло  Ћириличног писма и глагољице, тако што покажемо шта се све стварало као писмо у бугарским манастирима, светим местима и црквама.

Бугарска савремена књижевност чини такође покушај да нађе свог руског читаоца. Последње четири године Бугарски културни институт у Москви помаже издавању два или три бугарска романа у преводу на руски језик. Аутори следећих бугарских романа који ће ове године бити издати на руском језику су Виктор Пасков и Милен Русков, каже Павел Васев који као један од најважнијих проблема с тим у вези наводи одсуство преводилаца.

Иначе интересовање за бугарски језик у Русији постоји – о томе говори и чињеница да смер бугарски језик и књижевност постоји на неколико универзитета. Бугарски културни центар такође организује течајеве бугарског језика:

Реч је о једној веома доброј традицији. Годишње око 120-130 људи завршава те течајеве и добија одговарајућу потврду о степену владања бугарским језиком. Људи који показују интересовање и посећују течајеве бугарског језика су различити. Често су то особе које имају некретнину у Бугарској и решиле су да се трајно настане тамо – лично ја познајем пунио таквих људи. Има и других који желе да науче бугарски језик са научне тачке гледишта или зато што имају неке родбинске везе са Бугарима.