Фондација „Дете и фолклор” у својој „биографији“ већ има неколико лепих књига са бугарским пословицама, изрекама и загонеткама које су бугарска деца у иностранству превела на стране језике. У току је припрема новог, 4. издања. О деци, њиховом стваралаштву и будућим плановима прича Лилија Старева – фолклориста и састављач књиге.
Реч је о едицији Фондације ”Дете и фолклор” коју издајемо и реализујемо у сарадњи са Државном агенцијом за Бугаре у иностранству. Сматрам да је веома важно да деца познају мудрост нашег народа… Деца стално питају – ко, зашто, како? Фолклор је њима разумљив, он садржи пуно вредности и важне поруке које су и данас актуелне. Заиста сам срећна кад видим да се деца са великом жељом укључују у реализацију идеје. Активно је њихово учешће на конкурсу „Мудрост нашег народа” за илустрацију бугарских фолклорних образаца, митова, легенди, басни, бајки, пословица, изрека и загонетки, обреда и ритуала поводом различитих празника итд. који Фондација организује већ 15 година. Деца стварају илустрације кроз које израстају. Побуђује се њихово интересовање према фолклору, фолклор им се почиње свиђати.
Бугарска деца у иностранству су не само „сликари наше народне мудрости“ него и амбасадори бугарског духа, преводиоци. Промовишу наш фолклор у свету.
Наши сусрети са бугарском дијаспором су веома дирљиви. Као да Бугари у иностранству много више од нас цене бугарско народно стваралаштво и фолклор, нашу дуговечну духовност. Тако је, јер им све бугарско далеко од домовине недостаје – каже Лилија Старева. – Бугарске загонетке су преведене на пет европских језика, док смо пословице и изреке до сада превели на 12 језика. Деца траже аналогни смисао. У питању је интеркултурална комуникација. Направити упоредну анализу порука, језичке културе, језичког богатства различитих народа није лак посао, али деца то раде иако несвесно. Тако се паралелно упознају са две културе - културу земље у којој живе и културу Бугарске. Деца откривају да смо сви ми блиски, слични, да нисмо толико различити. Виде да моралне вредности постоје свугде у свету… Што се млађих учесника у нашим пројектима тиче, рећи ћу то да су код њих ствари некако једноставније: цртају, преводе, такмиче се и срећни су. Довољно је само испричати им неку бајку и рећи: „Учествујте!“. И то је то. Одлично се сналазе.
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..
Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..
Регионални етнографски музеј у Пловдиву биће домаћин XVІ издања Недеље традиционалних заната, саопштили су организатори. Отварање ће бити уприличено 24. јуна, на Ивањдан , празник који jе у нашој народној традицији посвећен биљу и његовој исцелитељској..