Фондација „Дете и фолклор” у својој „биографији“ већ има неколико лепих књига са бугарским пословицама, изрекама и загонеткама које су бугарска деца у иностранству превела на стране језике. У току је припрема новог, 4. издања. О деци, њиховом стваралаштву и будућим плановима прича Лилија Старева – фолклориста и састављач књиге.
Реч је о едицији Фондације ”Дете и фолклор” коју издајемо и реализујемо у сарадњи са Државном агенцијом за Бугаре у иностранству. Сматрам да је веома важно да деца познају мудрост нашег народа… Деца стално питају – ко, зашто, како? Фолклор је њима разумљив, он садржи пуно вредности и важне поруке које су и данас актуелне. Заиста сам срећна кад видим да се деца са великом жељом укључују у реализацију идеје. Активно је њихово учешће на конкурсу „Мудрост нашег народа” за илустрацију бугарских фолклорних образаца, митова, легенди, басни, бајки, пословица, изрека и загонетки, обреда и ритуала поводом различитих празника итд. који Фондација организује већ 15 година. Деца стварају илустрације кроз које израстају. Побуђује се њихово интересовање према фолклору, фолклор им се почиње свиђати.
Бугарска деца у иностранству су не само „сликари наше народне мудрости“ него и амбасадори бугарског духа, преводиоци. Промовишу наш фолклор у свету.
Наши сусрети са бугарском дијаспором су веома дирљиви. Као да Бугари у иностранству много више од нас цене бугарско народно стваралаштво и фолклор, нашу дуговечну духовност. Тако је, јер им све бугарско далеко од домовине недостаје – каже Лилија Старева. – Бугарске загонетке су преведене на пет европских језика, док смо пословице и изреке до сада превели на 12 језика. Деца траже аналогни смисао. У питању је интеркултурална комуникација. Направити упоредну анализу порука, језичке културе, језичког богатства различитих народа није лак посао, али деца то раде иако несвесно. Тако се паралелно упознају са две културе - културу земље у којој живе и културу Бугарске. Деца откривају да смо сви ми блиски, слични, да нисмо толико различити. Виде да моралне вредности постоје свугде у свету… Што се млађих учесника у нашим пројектима тиче, рећи ћу то да су код њих ствари некако једноставније: цртају, преводе, такмиче се и срећни су. Довољно је само испричати им неку бајку и рећи: „Учествујте!“. И то је то. Одлично се сналазе.
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..
Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..
Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за..