У источним Родопима, а посебно уздуж Арде, и данас се могу видети остаци бројних удубљења исклесаних у стенама које већ више од века привлаче пажњу археолога и истраживача. Упркос томе, још није утврђено када су она настала и чему су служила – да ли потичу из доба Трачана или ранијег периода, да ли су их исклесали како би их користили за извођење верских ритуала или су можда служили као обележје, само су нека од питања која још увек чекају одговоре. Судећи по местима на којима се ова удубљења налазе – а наиме, често су то тешко приступачни терени, можемо закључити да су она била од посебног значаја за наше претке и они су се трудили да их сачувају. Вероватно је реч о неком култном веровању о преласку у други свет, сматра Христо Тодев који је по занимању економски аналитичар, а по позиву – алпиниста и истраживач. Христо већ годинама обилази дивља и нетакнута места у источним Родопима, фотографише, мапира и истражује удубљења у стенама, која, по њему, потичу из периода пре Трачана, тачније из енеолита. До сада сам пронашао 3.600 удубљења. Мислим да има још око 2% неоткривених, каже Христо. Слична удубљења су исклесана и у тешко приступачним стенама високим 50 м, у близини села Даждовница, област Крџали. Али шта заправо представљају ова удубљења?
Савршено удубљење је у облику трапеза, висина му је око 70-80 см, дубоко је и изузетно добро обликовано, објашњава Христо Тодев. Многи истраживачи размишљају о томе да ли је овај облик имао само симболично значење или су они који су исклесали ова трапезоидна удубљења тражили и нека акустична или енергетска својства.
На једној од стена у култном комплексу је Христо Тодев открио лик девојке, вероватно исклесан људском руком. И то није једина мистерија:
Приметио сам да се непосредно испод лика девојке, на висини од 20 м, налази просторија у стени, за коју се, такође, претпоставља да је додатно обрађена и обликована. У просторију се улази са задње стране. Реч је о великом стеновитом комплексу који обухвата површину од 1,5 км, а пун је трапезоидних удубљења и посебно обликованих јамица. Баш ми је занимљиво да видим да ли је ова просторија повезана са једном другом стеном високом око 40 м која се налази на суседном обронку.
У природном процепу високом око 10 м, чија ширина (на најширем делу) досеже 2 м, у стени преко пута, Тодев је открио трагове људске руке из прошлости. Светлост која пролази кроз овај природни „прозор“ у стени, у различитим месецима, пада на стеновит комплекс са ликом девојке.
Када сам утврдио координате, уз додатна мерења и прорачуне, констатовао сам да је велика вероватноћа да 21. децембра – најкраћег дана у години, сунчеви зраци који пролазе кроз прозор у стени обасјају просторију у стени у склопу комплекса код Даждовнице. То се вероватно дешава у 16. 27 сати или 30-ак минута пре заласка сунца.
Ово је Христа Тодева подстакло да поменути комплекс размотри и као објекат који нам много тога открива о астрономским вештинама и знањима некадашњих људи.
Био сам одушевљен димензијама овог џиновског календара. Ако 21. децембра ове године на лицу места утврдим да сунчеви зраци обасјавају просторију испод стене с уклесаним ликом девојке, то ће потврдити колико су древни људи били прецизни када је реч о астрономији, објашњава Тодев и додаје:
У близини стене с процепом постоји други комплекс који има јасне астрономске оријентире који су подсећали да се ближи најкраћи дан у години. Убеђен сам да су и знаци у комплексу код Даждовнице имали астрономску намену. У том контексту се удубљења у стенама могу размотрити у новом светлу.
Другу, вероватно исто толико битну карику у комплексу, представља крст исклесан у стени изнад удубљења на највишим тачкама.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лична архива
Регионални историјски музеј у Добричу и Универзитет „Марија Кири – Склодовска“ из Пољске организују међународну научну конференцију која ће бити посвећена пољско-угарском краљу Владиславу Варненчику. Према информацијама које је објавио музеј,..
Бугарска православна црква данас, 11. новембра (по старом календару 24. новембра), слави успомену на Светог Мину. У Бугарској, овај светац који је познат као светац који најбрже помаже онима који му се искрено обрате у молитви, ужива велику љубав и..
Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су победиле силе мрака. Празник је у народу познат као Аранђеловдан. Свето писмо казује да..
Бугарска православна црква данас, 11. новембра (по старом календару 24. новембра), слави успомену на Светог Мину. У Бугарској, овај светац који је познат..
Регионални историјски музеј у Добричу и Универзитет „Марија Кири – Склодовска“ из Пољске организују међународну научну конференцију која ће бити..