Проблеми бугарске мањине на територији источне Србије, која је после Првог светског рата снагом Нејског уговора одузета Бугарској, нагомилавали су се годинама а воља и покушаји владајуће гарнитуре у Србији да се они реше постоје одскора. Можда је један од разлога за то жеља нашег западног суседа за приступањем ЕУ 2025. године. Овај рок иако само оријентациони, уписан је у Стратегију Западног Балкана донету за време бугарског председавања Саветом ЕУ.
Знак промене је и троструко повећање финансирања бугарских медија у Србији о чему су се у јуну ове године договорили бугарски председник Румен Радев и његов српски колега Александар Вучић. Међутим, тиме се проблеми бугарске заједнице не исцрпљују.
Припадници бугарске мањине су веома активни у одржавању бугарских традиција и веза са Бугарском. У том правцу ради и Бугарско-српски центар у Врању који је данас званично отворен. Овај догађај је био још један повод да се поново размотре положај бугарске мањине у Врању и могућности пружања подршке од стране локалне власти. У том светлу одржан је састанак амбасадора Бугарске у Србији Ратка Влајкова, генералног конзула у Нишу Едвина Сугарева, председника Државне агенције за Бугаре у иностранству Петра Харалампијева и председника Бугарско-српског центра Дарка Аначкова са управом града Врања.
„Оснивање Бугарско-српског центра у Врању крајем 2017. године је био велики изазов, јер је веома тешко наћи праве људе који желе да раде и то не толико за новац колико за остварење циљева“ – изнео је председник Центра Дарко Аначков и додао:
Наши циљеви су да Бугарима у Врању обезбедимо комплетну информацију на бугарском језику, да штитимо њихова права и интересе и да им пружимо осећај сигурности да би могли да се слободно изјасне о својој националној припадности. Жеља нам је да у сарадњи са бугарским и српским државним институцијама радимо на увођењу изучавања бугарског језика у школама што је од кључног значаја за очување националне самосвести. Такође, у сарадњи са бугарским државним културним институцијама желимо да Бугарима у Врању понудимо различите догађаје – концерте, позоришне представе, екскурзије по Бугарској пошто они скоро да немају прилику за то. Осим тога, желимо да конкуришемо у оквиру пројеката везаних за рад са Бугарима у иностранству и линијом прекограничне сарадње.
Дарко Аначков верује да морамо градити и развијати мултикултуралност међу младима, учити младе да своје воле а туђе поштују и зато Бугарско-српски центар у Врању, који је основан на његову иницијативу, никада неће дозволити и увек ће реаговати на било који покушај ширења нетрпељивости и мржње према бугарском народу и према бугарско-српским односима који су почели да се крећу узлазном путањом. Он и сви чланови Центра – млади, образовани и способни људи, ће радити на зближавању бугарског и српског народа и грађењу перспективније будућности на Балкану, јер нам је, како каже, то у овом тренутку најпотребније.
Тренутно Бугарско-српски центар реализује пројекат „Тако близу а тако далеко” у оквиру којег је предвиђено снимање документарног филма „Чувари културног блага”, који промовише културно наслеђе Врања и бугарског града Ћустендила.
Пројекат суфинансира Град Врање, а подршку на пројекту ће пружити и општина Ћустендил. Премијера филма ће највероватније бити средином новембра.
Превела и уредила: Албена Џерманова
Фотографије: Бугарско-српски центарБугарска је у протеклој години назадовала по питању родне равноправности, заузевши 17. место међу земљама Европске уније са резултатом 64,5 од укупно 100 бодова. Према извештају агенције Reboot Online за 2025. годину, положај жена у Бугарској..
У оквиру програма "Промовисање једнакости: Здравље и инклузивно образовање за све – ЗОВ 2", који се финансира кроз Бугарско-швајцарски програм за сарадњу, у пет малих насељених места биће отворено пет нових центара за образовње, социјалне и..
Кукерски празник који се у Широкој Лаци одржава прве недеље марта обележава крај зиме и почетак пролећа. Тог дана, уз звуке звона и клепетуша, изводи се обред истеривања зла. По традицији, кукери, познати као песјаци, обилазе домаћинства..