Археологија се често повезује са појмовима као што су „благо”, „злато”, „накит”. Међутим у појам блага не спадају само предмети од злата и огрлице од бисера него свакојаки артефакти, који разоткривају занимљиве ствари о животу људи из прошлих епоха - о њиховом раду, радости и тузи, врлинама и манама. О свему томе сведоче и открића бугарских археолога у 2018. години.
Година је била интересантна, премда и не изузетна.
„Имајући у виду богатство наше културно-историјске баштине, протекла година се ничим посебним не истиче. Ипак се могу навести важна открића и истраживања која вреди поменути” – рекао је у интервјуу за Радио Бугарску доцент Христо Попов, директор Националног археолошког института са музејем /НАИМ/ при Бугарској академији наука ( БАН).
Међу најатрактивнијим /како за стручњаке, тако и за шири аудиторијум/ налазима било је благо откопано августа месеца у Калијакри. То је некадашња престоница Добруџанског деспотства, бугарске државе која је крајем 14. века постојала на северном бугарском приморју. Шеф археолошког тима била је доцент Бони Петрунова, директор Националног историјског музеја. Откопано благо састоји се од 957 предмета – сребрних и златних кованица, минђуша од злата, копчи и др. Они потичу из различитих култура – бугарске, османске, византијске. Претпоставља се да су ове предмете запленили Татари приликом неке њихове најезде. После каснијег пораза они су остали заборављени у глиненом ћупу закопаном испод кућног пода, а видело дана је он опет угледао тек ове године.
„Ако идемо хронолошки од праисторије ка средњем веку, треба поменути дуготрајна истраживања на подручју Провадије - солане и праисторијске хумке. Поред значајних научних резултата који су забележени и ове године, вреди истаћи и то да се ради на обезбеђењу приступа том објекту и за широку публику”, нагласио је доц. Попов.
Град који се данас зове „Провадија-солане” настао је пре више од 6.500 година. Тамо су откривени и најстарији артефакти од злата у Европи. Овогодишња истраживања била су фокусирана на фортификациона постројења која су обезбеђивала одбрану овдашњих житеља – они су били имућни људи јер је со коју су овде добивали и којом су трговали, у стара времена била скупоцена роба.
Други значајан праисторијски објекат, по речима доц. Попова, јесте насеоба из раног неолита Слатина /у кругу општине Софија/, основана по свој прилици крајем VII миленијума пре Христа. Тамо су живели најранији обитаваоци данашње Софије, а раскопавања разоткривају изузетно занимљиве појединости о њиховом животу, култури и веровањима. Рецимо један суд од иловаче вероватно је симболизовао утробу Богиње-Мајке /врховног божанства/. А храна спремана у њему поистовећивана је са чином постања, преласком са живота у дивљини на живот у цивилизацији.
Из античког периода „у више наврата је помињана Хераклеја Синтика /на југозападу Бугарске, недалеко од града Петрича – прим.а./ Ту су лепе статуе, архитектонска целина везана за агору Хераклеје” каже још доц. Попов. Агора, централна тржница, јесте срце античког града, средиште политичког, привредног и културног живота. У Хераклеји су ове године, поред финих статуа, откопани премда и мали, али драгоцени новчићи ковани „на терену”. Они не само што су били својеврсне "девизе" него су имали и вредност престижних предмета – указивали су на традиције и предности старог града пред овим новијих римских градова у региону. Претпоставља се да је град основан у IV веку пре Христа, у доба Филипа II, оца Александра Македонског, зато и носи име Хераклеја, јер се веровало да је митски јунак Херакле праотац династије Аргеада, владарске куће античке Македоније.
И још један веома важан антички објекат, по речима доц. Попова: „Аполонија Понтика /данашњи Созопол, на јужном приморју / је опет имала шта да нам покаже кад је у питању некропола античког града”. Стара и нова открића у Аполонији представљена су у Софији на великој изложби у којој су учествовали многи музеји укључиво Национални археолошки музеј Бугарске и париски Лувр.
Доц. Попов наводи и антички војни град Нове /Novae/ недалеко од Свиштова, базу VIII Августовске легије /Legio VIII Augusta/, коју је основао Јулије Цезар. Такође помиње и древну тврђаву /из V века пре Христа/ у близини села Равадиново у општини Созопол.
Као и још једно ремек дело од злата из касног Средњег века – јединствени крст у који је уграђен делић Христовог распећа, откривен у тврђави Трапезица /у данашњем Великом Трнову/. То је византијски артефакт из касног XIIвека.
Током године настављена су и подводна истраживања, углавном у оквиру међународног програма «Black Sea Map». У 2018. бугарски и британски научници открили су најстарији очуван древни брод у свету. То је грчко пловило које је потонуло пре 2.400 година.
Успех домаће подводне археологије су налази на острву Светог Томе /недалеко од јужне црноморске обале Бугарске/. Некада је то било полуострво које је постепено тонуло у море током векова.
На терену који је остао испод воде пронађени су остаци древне /вероватно трачанске / тврђаве с почетка I миленијума пре Христа и други интересантни објекти.
Значајна за домаћу археологију и културну баштину била је изложба отворена новембра месеца у Националном археолошком музеју "Спасена блага Бугарске". Представљено је више од 300 експоната, у власништву 19 музеја у земљи, укључиво и Националног археолошког музеја. Ови прошверцовани антиквитети су стварно спасени и очувани за бугарску културу. Заслугу за то имају пре свега Министарство унутрашњих послова и специјалне службе.
„Радостан сам што се све више младих, паметних људи запошљава у тим службама и што они раде изузетно професионално”, изјавио је за Радио Бугарску доцент Христо Попов.
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..
Дана 11. јуна 2007. године председник САД Џорџ Буш млађи боравио је у посети Софији. Конференција за новинаре одржана је међу експонатима Националног археолошког музеја. Свечани ручак за госта приређен је нешто касније у просторијама Националног..