На дан словенске писмености – 24. мај, у Пловдиву је стартовала кампања под мотом „#пишанаръка“ (у преводу: пишем руком), која је посвећена ћирилици и њеном посебном месту у светској култури и на програму је Европске престонице културе. Идеја је била подстакнути ручно писање чак и у доба скоро потпуне дигитализације. У пројекат „Рукопис Пловдива“ су се укључили скоро 4 хиљаде становника другог по величини бугарског града и две графичке радионице, које су обрадиле и анализирале специфични рукопис града и претвориле га у јединствено те врсте писмо, које да остане као део наслеђа Пловдива као Европске престонице културе 2019.
„Идеја о пројекту се родила још пре него што је Пловдив постао Европска престоница културе. Жеља нам је била да нас град инспирише да створимо писмо Пловдива, – прича графички дизајнер Павел Павлов. – Испробали смо различите варијанте – тражили смо надахнуће у архитектури, у разноликости и вишеслојности града, те смо најзад одлучили да је најбоље да питамо његове становнике, грађане, јер су они различити и позитивни и носе у себи прави карактер Пловдива, у његовом исконском и најпотпунијем облику. Због тога смо решили да прикупимо рукопис наших суграђана и да на тој бази спроведемо анализу и израдимо психолошки портрет града, који ћемо онда претворити и у писмо.“
Житељи Пловдива су писали руком панграмску реченицу у којој се бар једном користе сва слова азбуке: „Ах, чудна българска земьо, полюшвай цъфтящи жита“ (у преводу: Ах, чудна бугарска земљо, њиши жито које цвета), цифре од 0 до 9, као и реченицу: „Обичам Пловдив, пиша на ръка!” (у преводу: Волим Пловдив, пишем руком). Методика анализе прикупљених рукописа такође је јединствена:
„Нисмо открили сличан подухват игде у свету, тако да смо сами разрадили своју методику анализе, – објашњава Павел Павлов. – За свако слово смо одредили начине на које може да буде исписано, на пример, слово „д” се може исписати руком, штампано, са штапићем нагоре или надоле. Уопште, на 2 до 8 различитих начина. Онда смо анализирали сваки образац, истражујући начине исписивања сваког слова, пребројили смо их, узели смо у обзир и основне карактеристике рукописа, какви су нагиб, ширина и карактер, и добили изузетно специфичне резултате.“
Које су особине „пловдивског“ рукописа?
„Оно основно, што можемо рећи, јесте да је за становнике Пловдива карактеристична њихова топлота, – одговара са осмехом Павел Павлов. – Овде око 63% људи пишу са благим кривинама, што сведочи о топлој природи и отворености према свету. Занимљиво је да се временом нагиб у рукопису мештана мења. Млади људи пишу „усправно“, док старији са много већим нагибом. Осим тога млади људи пишу „мекано“, а старији – „оштро“, што сведочи да су млади отворенији према свету, а старији су строжи и принципијелнији. То су веома занимљиви резултати о нашем граду.“
Након подужег и напорног рада нови рукопис Пловдива је већ чињеница. Он је поклоњен за слободно коришћење 1. новембра, на Дан народних будитеља и приступачан је на сајту у различитим верзијама: script-верзији, која буквално представља рукопис житеља Пловдива, али у обрађеном облику, display-верзији, која је за наслове и званичној sand-верзији.
„Писмо је намењено становницима Пловдива. Надамо се да ће га они прихватити, да ће им се наша идеја допасти и да ћемо све чешће видети тај фонт у граду. Сви могу да га користе апсолутно бесплатно за презентације, табеле, визит карте, брендове, за све. Очекујемо да нас уобразиља мештана одведе у различите правце“, – каже Павел Павлов.
Превод: Александра Ливен
Фотографиje: plovdivtypeface.comУметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..