Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

19. фебруар – Дан Апостола слободе Бугарске

Сваке године 19. фебруара полагањем цвећа, минутом ћутања и бројним манифестацијама одајемо пошту Василу Иванову Кунчеву - Левском – једном од највећих поборника за ослобођење и просперитет бугарског народа. Данас се навршава 147 година од оног мрачног зимског дана када су подигнута вешала на периферији тадашње Софије. Сваком протеклом годином време као да додаје нове доказе о непролазности речи и исправности дела Апостола.

Све што је Левски за живота рекао, као чисту и свету истину знају и понављају многе генерације Бугара. Данас желимо да се приближимо људском бићу Апостола слободе. Зато посећујемо његову родну кућу у Карлову, полажемо цвеће на његов споменик у Софији, пролазимо путем до Бугарске Голготе – од хана у селу Какрина, где је Левски ухапшен, до града Ловеча, где му је суђено као опасном непријатељу Османског царства.


У музеју Васила Левског у Ловечу се чува најбогатија колекција личних предмета и докумената Апостола. Међу свих 6.000 покретних културних добара су оружје Васила Левског и предмети који су припадали његовим најближим саборцима у борби за слободу Бугарске. Због тематике, садржаја и вредних експоната овај музеј је од важног националног значаја, а представља и својеврсну визиткарту Ловеча.

„У Ловечу се стално приређују изложбе посвећене Василу Левском, а идеја ове је да буде образовна и да представи неке од саборника Левског“ – каже Теодор Тончев, главни кустос Регионалног историјског музеја у Ловечу.

„Овде је он основао тзв. привремену владу у Бугарској (Бугарски револуционарни централни комитет). За своју ствар привукао је више од 30 становника Ловеча. Ми смо представили само 14 њих. Организовали смо изложбу са фото-постерима у А3 формату, посетиоци имају прилику да виде фотографије тих саборника Левског и да се упознају са њиховим биографијама.

19. фебруара 1872. године Левски се новопримљеним члановима Револуционарног комитета обраћа писмом у којем између осталог стоји: „...ваша ће имена заувек остати у нашој народној историји, само ви паметно радите“. Ове речи се односе како на нове, тако и на све остале саборнике и обистиниле су се. По њима су назване улице, дечији вртићи…, а у музејима причају о њиховом делу.”.

У вези са обележавањем 147 година од смрти Левског у Ловечу се организује богат програм уз учешће свих културних институција. Кулминација је поворка и одавање поште у хану у селу Какрина, који је био и последње склониште Апостола слободе пре него што га је у рано јутро 28. децембра 1872. године отоманска полиција ухапсила. Једини „сведок“ хапшења Васила Левског данас је вековни брест који се величанствено уздизао у дворишту хана. Године 1997. олуја га срушила, али је 1998. извршена заштита и конзервација стабла, након чега је брест постављен на постоље као својеврсни споменик да би још дуго подсећао на подвиг Апостола слободе Бугарске.


Превела: Албена Џерманова





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Свети Николај Чудотворац – оличење несебичног милосрђа

Бугарска православна црква 6. децембра прославља Светог Николаја Чудотворца. Називају га свецем милосрђа, јер је током целог свог живота помагао сиромашнима и људима у невољи, слабе је храбрио говором истине, али о својим доброчинствима није говорио..

објављено 6.12.24. 09.30
Икона Св. Варваре

Данас славимо Свету Варвару, празник познат као Женски Божић

Данас Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, девојку племићког порекла која је почетком IV века страдала због хришћанске вере. У народу је овај празник познат и као Женски Божић. Назив потиче из обичаја који..

објављено 4.12.24. 08.05

Славимо Светог Андреја Првозваног, који се сматра заштитником древних Бугара

Бугарска православна црква 30. новембра слави светог апостола Андреја. Он је брат светог апостола Петра, а назван је Првозванизато што је пре свих апостола постао следбеник и ученик Исуса Христа. Од малена је презирао сујету овога света и жудео за..

објављено 30.11.24. 08.00