Сваке године 19. фебруара полагањем цвећа, минутом ћутања и бројним манифестацијама одајемо пошту Василу Иванову Кунчеву - Левском – једном од највећих поборника за ослобођење и просперитет бугарског народа. Данас се навршава 147 година од оног мрачног зимског дана када су подигнута вешала на периферији тадашње Софије. Сваком протеклом годином време као да додаје нове доказе о непролазности речи и исправности дела Апостола.

Све што је Левски за живота рекао, као чисту и свету истину знају и понављају многе генерације Бугара. Данас желимо да се приближимо људском бићу Апостола слободе. Зато посећујемо његову родну кућу у Карлову, полажемо цвеће на његов споменик у Софији, пролазимо путем до Бугарске Голготе – од хана у селу Какрина, где је Левски ухапшен, до града Ловеча, где му је суђено као опасном непријатељу Османског царства.

У музеју Васила Левског у Ловечу се чува најбогатија колекција личних предмета и докумената Апостола. Међу свих 6.000 покретних културних добара су оружје Васила Левског и предмети који су припадали његовим најближим саборцима у борби за слободу Бугарске. Због тематике, садржаја и вредних експоната овај музеј је од важног националног значаја, а представља и својеврсну визиткарту Ловеча.

„У Ловечу се стално приређују изложбе посвећене Василу Левском, а идеја ове је да буде образовна и да представи неке од саборника Левског“ – каже Теодор Тончев, главни кустос Регионалног историјског музеја у Ловечу.

„Овде је он основао тзв. привремену владу у Бугарској (Бугарски револуционарни централни комитет). За своју ствар привукао је више од 30 становника Ловеча. Ми смо представили само 14 њих. Организовали смо изложбу са фото-постерима у А3 формату, посетиоци имају прилику да виде фотографије тих саборника Левског и да се упознају са њиховим биографијама.

19. фебруара 1872. године Левски се новопримљеним члановима Револуционарног комитета обраћа писмом у којем између осталог стоји: „...ваша ће имена заувек остати у нашој народној историји, само ви паметно радите“. Ове речи се односе како на нове, тако и на све остале саборнике и обистиниле су се. По њима су назване улице, дечији вртићи…, а у музејима причају о њиховом делу.”.

У вези са обележавањем 147 година од смрти Левског у Ловечу се организује богат програм уз учешће свих културних институција. Кулминација је поворка и одавање поште у хану у селу Какрина, који је био и последње склониште Апостола слободе пре него што га је у рано јутро 28. децембра 1872. године отоманска полиција ухапсила. Једини „сведок“ хапшења Васила Левског данас је вековни брест који се величанствено уздизао у дворишту хана. Године 1997. олуја га срушила, али је 1998. извршена заштита и конзервација стабла, након чега је брест постављен на постоље као својеврсни споменик да би још дуго подсећао на подвиг Апостола слободе Бугарске.

Превела: Албена Џерманова