Увођењем ванредних мера ограничења у Бугарској због епидемиолошке ситуације Свети Синод је на својој званичној интернет страници објавио да ће Божанствене литургије које се служе у храму Светог Александра Невског у Софији бити уживо емитоване на званичној Фејсбук страници Бугарске патријаршије. На тај начин је Бугарска православна црква својим верницима омогућила да присуствују богослужењима и, уједно, испоштовала препоруке Националног оперативног штаба који је грађане замолио да остану у кућама, да не излазе и избегавају контакт с другим људима. Упркос могућности праћења литургије од куће, већина православних верника и даље жели да оде у Божји храм где ће се са свештеницима помолити Богу за избављење од епидемије заразних смртоносних болести. Неки од мирјана примили су и причешће како би показали (не)верницима и скептичарима да је Свето причешће најјача могућа заштита. У разговору за Радио Бугарску је отац Василије, свештеник цркве Светог Преображења Господњег у престоници, рекао:
„Кад би се заразе преносиле на овај начин, не би остало ни цркве, ни хришћана. И сами свештеници користе причешће које је остало у путиру. Руководећи се овом логиком, требало би да сви умру јер људи који примају причешће махом не знају да пате од неког обољења. И овде на сцену ступа вера. Сви они који су против тога очигледно су људи који немају елементарног појма о чему је реч. Човек се може заразити тамо где се најмање очекује да постоје услови за то, док смо у конкретном случају, у дому Божјег, свесни тога да је причешће огањ у којем нестају сви греси, недостаци и болести људске.“
Црква позива људе да причешћу приступају с дубоком вером у срцу. Сам Спаситељ је рекао да је дошао како би излечио болесне, чија душа и тело болују, а то што је спасло хришћане јесте велика вера. Речима „Вера твоја спасла те, иди с миром и буди здрав!“ Исус Христ је излечио болесну жену која је потражила помоћ од њега, у нади да ће наћи исцељење од неизлечиве болести. Стога хришћани верују да је причешће (тело и крв Христова) лек за сваку болест. „Ако неко сумња у моћ причешћа, тај сумња и у Бога, и он пада у богохулство,“ истиче отац Василије и додаје:
„Сам Господ је казао да ако испијемо отров у име Христово, отров нам неће моћи ништа. Црква је увек лечила не само душе већ и тела људи. Има довољно чуда која то доказују и знамо да је у историји Цркве Бог увек преко Цркве спасавао људе од катастрофа, куга и епидемија. Наравно, прагматичари ће овде рећи да је епидемија сама од себе нестала, али ми знамо Његова чуда и не сумњамо у њих. Дакле, док смо у храму, ми и не размишљамо о томе хоће ли нас неко заразити док служимо Богу и примамо причешће.“
Отац Василије позвао је људе да не паниче и буду разумни. Информације о кризној ситуацији у свету су веома противречне, друштвеним мрежама круже разноразне вести и тврдње. „То, са своје стране, води губитку сигурности, људи су у страху, забринути су. У таквој ситуацији човек не види да на тај начин шкоди сам себи,“ категоричан је свештеник:
„Познато је да понекад аутосугестија има веома тешке последице. Човек се може разболети и умрети уколико, рецимо, поверује да је болестан и обрнуто – са дубоком вером у Бога, на чудотворан начин, спас су пронашли многи неизлечиви болесници. Исто то важи и за тренутну ситуацију – вера ће нас спасти. Вера – она је моћ и ако смо ми убеђени док призивамо Божју помоћ, ништа нас не може покосити!“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: БГНЕСИнститут за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..
На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..