Израелски град Назарет је познат као „град Благовести“ – тамо је Деви Марији саопштена блага вест о рођењу Детета. Некада су у Назарету живели Јосиф и Марија, а Иисус је тамо провео детињство по повратку Свете породице из изгнанства у Египту.

У граду, који је обавијен мистиком и легендама о животу Исуса Назарећанина, постоји неколико храмова посвећених Благовести. Највећи међу њима је католички храм, који је подигнут 1750. године а обновљен 1969. У њему постоји занимљива традиција – католичке заједнице из целог света дарују мозаичне иконе у част Богородице. Једна от тих икона је бугарска.

У ствари, за две од цркава у Назарету - католичку и православну, наводи се да су саграђене на местима где се, како се претпоставља, анђео Гаврило јавио Девици Марији.

Једно предање казује да је Марија била на Светом извору када јој се анђео Гаврило јавио и рекао: „Благословљена си међу женама!“. Зато је још у 4. веку на том месту подигнут параклис за који се сматра да је саграђен по налогу цара Константина. Садашњи храм је изграђен на његовим темељима, а извор и данас постоји у подземљу. Чудотворна икона, на којој је приказан сусрет крај извора, налази се тачно изнад извора у самој цркви. Верује се да ће жена која сања да постане мајка затруднети ако током тридесет дана сваког дана пије по мало воде са тог извора.

Према другом предању, Гаврило обасјан светлошћу јавио се Девици Марији, у дому Јосифа за кога је она била верена, у тренутку када је држала отворену књигу пророка Исајије и размишљала о његовом великом пророчанству, и саопштио јој да ће родити сина Божјег.

Управо на месту на коме се претпоставља да се налазила кућа Свете породице данас се уздиже католичка базилика Благовести. Подигнута је 1969. године на руинама старе византијске цркве, коју су Сарацени порушили у XII веку. Тробродна катедрала покривена белим мермером највећи је хришћански храм у Светој земљи. Храм Благовести има велико двориште у којем се одржава богослужење. На огради су, на молбу Ватикана, постављене мозаичне иконе Пресвете Богородице, које су даровале државе у којима постоји католичка заједница. „Већ има неколико десетина дарованих икона“,прича туристички водич Рејд Насрала, члан Друштва ђака бугарских универзитета у Израелу:

„Занимљиво је што је свака од дарованих икона Пресвете Богородице на свој начин повезана са елементима националних верских уверења. Ако је икона из Јапана и Бородица је приказана као Јапанка, ако је из Етиопије и Богородица подсећа на Етиопљанку.

Међу њима је и бугарска икона, која се налази у дворишту базилике, на левој страни улаза.

То је веома стратешко место, у близини велике статуе Мајке Божије, између француске и етиопске иконе и верници који долазе из Бугарске одмах се поред ње сликају.

Икона је дело сликара Стојана Карагеоргијева, а дар је од католичке заједнице у Бугарској. Донели су је 2013. године.“

Мозаична икона је рађена у класичном византијском стилу, а на њој је приказана Мадона с Младенцем. Испод иконе је натпис на бугарском језику: „Майко Божия, моли се за нас!“ („Мајко Божја, моли се за нас!“).

Превела: Албена Џерманова