У традиционалној култури сваког народа чувају се тзв. алтернативне методе лечења болести, како још зовемо лечење природним путем. Када званична медицина није у стању да помогне болесницима, они се окрећу нетрадиционалној, у нади да су мудрост и знање предака јачи од свега. У Бугарској је та пракса посебно жива. Постоје људи који лековито биље не користе само као помоћно средство, већ као једино и најбитније средство у лечењу. И то нас не треба чудити. Бугарска је позната по разноликости биљних врста које имају лековита својства. Према научницима, у Бугарској је преко 3.600 врста биљака, од којих се један део сваке године бере и користи у производњи биљних лековитих производа.
Од незапамћених времена су травари на овим просторима на Ивањдан у рану зору излазили и брали лековито биље – мајчину душицу, ивањско цвеће, здравац, кантарион. Према народном веровању, биљке убране на Ивањдан имају изузетна лековита својства.
Највећу корист имамо од биљака које расту на подручју на коме живимо, каже др Георги Велев који годинама припрема лекове користећи лековите траве и биљке. Више о лековитим биљкама на нашем поднебљу и њиховој примени можете да сазнате из прилога Дарине Григорове – Бугарске биљке најлековитије на Ивањдан.
Уредила: Албена Безовска
„Кад дечак постане мушкарац...” Ово је назив изложбе у оквиру које Национални етнографски музеј подсећа на живот у касарни током „оних 45 година”. Изложба се може погледати у периоду од 20. јуна до 20. августа у централном фоајеу некадашњег Кнежевог..
Данас се навршава 100 година од рођења композитора Петра Ступела . Рођен 27.04.1923. године у Софији, наставио је традицију у породици професионалних музичара – од малих ногу је учио да свира клавир, а дипломирао је на Државној музичкој академији..
Свака посета Родопским планинама је незаборавна – рећи ће вам они који су једном осетили мирис борове шуме и бујних ливада. Али своју славу ова бугарска планина дугује и народу и његовим песмама. Немогуће је бити у Родопима, чути звук гајди и гласове..