Фине, вешто израђене од различитих метала, украшене необичним фигурама и плетеницама декоративне металне копче за женски појас – пафте, сматране су симболом женствености. Међутим, занимљиво је да су првобитно пафте биле део мушког костима. У средњем веку у Бугарској су оне биле знак социјалног статуса мушкарца. Носили су их војни заповедници а према украсу на копчи могaо се претпоставити и њихов војни чин.
Тек у доба Националног препорода Бугарске пафте постепено постају део женског костима. Неудате девојке нису имале право да их носе.
Веровало се да пафте поседују магичан значај – зато су и оне металне.
Историја пафти на нашем поднебљу враћа нас у средњовековље. Археолошки налази крај села Мадара откривају да су се у том региону пафте израђивале још у 9-10. веку, а масовно су се производиле за време Другог бугарског царства (1185-1396).
Како су украшене пафте, шта је на њима приказано, у којим се манастирима у Бугарској чува богата колекција пафти и које све тајне оне крију, подсетимо се из прилога Тајне поруке бугарских пафти.
Фотографиjе: pixabay, БНР-архив, botevgrad.com
Данашњи дан означава почетак низа децембарских празника који нас воде ка Божићу, када ћемо са својим најближима поделити светле тренутаке мира, радости и љубави. „Варвара вари, Сава пече, Никола гостe дочекује”, тако бугарски народ мудро описује три..
15. новембра у Бугарској почиње Божићни пост, који траје 40 дана и други је по дужини у православном календару. Он има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења Господа Исуса Христа. Божићни пост је радосно очекивање празника рођења..
Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина..