Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Данас је Воздвижење Часног крста – Крстовдан

Фотографија: pixabay

14. септембра Бугарска православна црква прославља један од великих хришћанских празника  – Воздвижење Часног крста - Крстовдан. Крстовдан је један од четири дана у години када се врши поклоњење Крсту Христовом. Остали дани су у трећој недељи Великог поста која се зове Крстопоклона, Велики петак и 1. август – када се обележава празник изношења Часног крста Господњег.


Постоји више предања о Крстовдану. Једно од њих казује да је Света Јелена – мајка цара Константина Великог, која је била ревносна хришћанка, отишла у Палестину да посети света места. Након дугог трагања успела је да пронађе гроб Господњег а у њему је видела три крста. Царица је била у недоумици како да распозна Крст Христов. У то време мимо тог места прошла је пратња са мртвацем и неко је рекао да мећу на мртваца редом један по један крст. Када су на њега ставили трећи крст, мртвац је оживео – по томе су препознали да је то часни и животворни Крст Христов. Јелена је са собом понела само делић тог крста и послала га свом сину Константину Великом а сам Крст положила је у храм Васкрсења Христовог који је био подигнут на Божјем гробу.  Неколико година касније, 13. септембра храм је освећен и од тада је установљено да се Воздвижење Крста Господњег празнује следећег дана – 14. септембра. 

У бугарској народној традицији Крстовдан је повезан са Крстовом гором –  једним од највољенијих светих места код нас, у самом срцу планине Родопи, око 200 км од Софије. Ту, на Крстовом врху, где се налази манастирски комплекс, сваке године у ноћи 13. на 14. септембар, окупља се на хиљаде верника у нади да ће добити исцељење и Божју помоћ. О исцељитељској моћи тог места сведоче приче људи који су се излечили од тешких и неизлечивих болести. Предање казује да је на крстатом брду закопан делић Крста на коме је разапет Исус Христ, онај делић који је Царица Јелена послала свом сину.


Прича о светом брду у Родопима и месту око њега стигла је и до бугарског цара Бориса III (1918 – 1943). Један побожан и скроман човек му је испричао да када је дошао на свето место јавило му се да је оно чудотворно, јер се у њему чува делић крста на којем је разапет Исус Христ и да тамо треба да се постави велики метални крст. Тако је и било – 1. маја 1936. године метални крст је постављен на брдо, а након освећења бели голуб је одвео присутне људе на западну узвишицу, где је испод стене на коју је он слетео зашикљала вода. Зато је и тамо постављен метални крст и подигнут мали параклис. Године 1994. крст који је поклонио цар Борис III је нестао. Пронађен је у шуми, а 7 месеци касније постављен је у новоизграђени храм.


Према традицији, на Крстовдан се држи строги пост, а најстарија жена у кући спрема обредни хлеб, тзв. Крстовданску погачу.  У народу је празник везан за крај летње и почетак јесење пољопривредне сезоне. Од тога дана почиње сетва зимских житарица, при чему се семена усева освећују. На Крстовдан почиње и берба грожђа.

Саставио: Јоан Колев

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС, архив



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Икона Св. Варваре

Данас славимо Свету Варвару, празник познат као Женски Божић

Данас Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, девојку племићког порекла која је почетком IV века страдала због хришћанске вере. У народу је овај празник познат и као Женски Божић. Назив потиче из обичаја који..

објављено 4.12.24. 08.05

Славимо Светог Андреја Првозваног, који се сматра заштитником древних Бугара

Бугарска православна црква 30. новембра слави светог апостола Андреја. Он је брат светог апостола Петра, а назван је Првозванизато што је пре свих апостола постао следбеник и ученик Исуса Христа. Од малена је презирао сујету овога света и жудео за..

објављено 30.11.24. 08.00
Потписивање Нејског мировног уговора 27. новембра 1919.

Елегија о Западним покрајинама претвара се у реквијем

Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..

објављено 27.11.24. 09.20