Данас је граница између предмета уметности и занатских производа све мање видљива. Напредовањем технологија мајстори занатлије у свом раду примењују иновативне приступе. Управо та иновативност у раду одржава дух и интересовање за професију једног од најискуснијих мајстора у Софији који израђују предмете од кованог гвожђа - Михаила Кочева.
„Код нас се одвајкада таленат занатлија високо цени”, изјавио је мајстор пре времена у интервјуу Радио Бугарској. Он и његове колеге занатлије у Бугарској као свог небеског заштитника славе Светог Спиродона Чудотворца. Предања кажу да је сам светац у IV веку био обућар, а о његовим обућарским вештинама прича се и у причи бугарског писца Елина Пелина "Очи Светог Спиридона".
„Себе сматрам великим срећником пошто сам један од људи који се читав живот баве својим хобијем”, каже ковач Михаил Кочев, код кога се љубав према уметничким занатима појавила још у младости када је уписао Средњу школу за обраду дрвета и унутрашњу архитектуру у Софији, смер – дуборез. Касније га радозналост одвела и до израде финог накита од метала, а после накита се почео бавити и израдом украсних ножева…
Више о овом нашем занатлији можете сазнати ОВДЕ.
Саставила и уредила: Гергана Манчева
Превела: Албена Џерманова
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама..