Бадње вече, Малка Коледа, Мали Божић … - тако Бугари називају дан уочи празника Рођења Христовог. На тај дан увече се цела породица окупља око празничне трпезе. И данас се поштује традиција да је Бадња вечера посна. Као и некада служи се непаран број јела – 5, 7, 9…
Некада је било обавезно да трпеза обилује и даровима земље. Поред сарми од киселог купуса са пиринчем, пуњених паприка пасуљем, куваног пасуља, туршије, бундеваче, ошапа на трпези су се увек налазили ораси, мед, некувано жито, воће и наравно богато украшена бадњачка погача у коју се по традицији ставља новчић – за срећу и здравље. Прeд бадњачкoм вечерoм, по обичају, најстарији мушкарац у кући oкади трпeзу и разлoми пoгачу. Верује се да ће онај ко у свом парчету нађе новчић имати свакојаког берићета у наредној години.
Неизоставни део прославе Бадње вечери био је бадњак – по њему су гатали каква ће бити нова година.
Народ је веровао да се на Бадње вече небо отвара и међу људе силазе душе умрлих.
Обичајима и верованима Бугара на Бадње вече посвећен је наш архивски прилог Бадње вече је. Славите ли Младог Бога?
Можете прочитати и чути.
Саставила: Венета Николова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, архива
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама..