Хлеб је изузетно важан елеменат бугарске традиционалне културе и сваки предмет који је на неки начин везан за прављење хлеба и његово обликовање, како би он задобио статус празничног, обредног хлеба, такође ужива велико поштовање. Један од тих предмета је просфорни печат, који освештава хлеб и претвара га у учесника Свете литургије. Он одговара веома строгим захтевима. У прошлости просфорни печати су се преносили с колена на колено, обично најстаријем сину. Може се рећи да је просфора у Бугарској скоро нестала, мада се још увек чува успомена на њу.
На просфорама се могу видети ликови различитих светаца, као и занимљиви орнаменти за хлебове који се спремају код куће. У прошлости просфорни печати су се преносили с колена на колено, обично најстаријем сину, а постоји и пракса да се парчета сломљеног старог печата деле деци у породици, јер чак и његове мале честице поседују огромну снагу. Имајући у виду најстарије печате у музејским колекцијама, види се да су мајстори који су их израђивали поседовали довољно знања о материјалу, познавали су одлично његова својства и квалитете.
Више о просфорним печатима – кључном елементу црквеног живота и делу богате културне баштине Бугара можете сазнати ОВДЕ.
Уредила:Десислава Семковска
Превела: Албена Џерманова
Уметност вођења преговора између представника група или држава – овако укратко можемо дефинисати појам дипломатије. Реч „дипломатија“ води порекло од грчке речи диплома. Поред уобичајеног значења, ова реч значи још и повеља коју након преговора..
Ивањдан се увек празнује 24. јуна, када црква слави рођење Св. Јована Крститеља. Фолклорна традиција везује се за дан летње дугодневнице, када сунце „трепери“ и „игра“ док излази и креће пут зиме. У народу се верује да свети Јован тада облачи кожух и..
„Кад дечак постане мушкарац...” Ово је назив изложбе у оквиру које Национални етнографски музеј подсећа на живот у касарни током „оних 45 година”. Изложба се може погледати у периоду од 20. јуна до 20. августа у централном фоајеу некадашњег Кнежевог..