Хлеб је изузетно важан елеменат бугарске традиционалне културе и сваки предмет који је на неки начин везан за прављење хлеба и његово обликовање, како би он задобио статус празничног, обредног хлеба, такође ужива велико поштовање. Један од тих предмета је просфорни печат, који освештава хлеб и претвара га у учесника Свете литургије. Он одговара веома строгим захтевима. У прошлости просфорни печати су се преносили с колена на колено, обично најстаријем сину. Може се рећи да је просфора у Бугарској скоро нестала, мада се још увек чува успомена на њу.
На просфорама се могу видети ликови различитих светаца, као и занимљиви орнаменти за хлебове који се спремају код куће. У прошлости просфорни печати су се преносили с колена на колено, обично најстаријем сину, а постоји и пракса да се парчета сломљеног старог печата деле деци у породици, јер чак и његове мале честице поседују огромну снагу. Имајући у виду најстарије печате у музејским колекцијама, види се да су мајстори који су их израђивали поседовали довољно знања о материјалу, познавали су одлично његова својства и квалитете.
Више о просфорним печатима – кључном елементу црквеног живота и делу богате културне баштине Бугара можете сазнати ОВДЕ.
Уредила:Десислава Семковска
Превела: Албена Џерманова
Називају их будитељима, јер буде бугарски дух и осећај националног поноса. Они одржавају самосвест бугарског народа, пробуђују осећај припадности заједници, уливају веру и уједињују народ. Идеја о прослави Дана народних будитеља је настала пре 100..
Данас се подсећамо дана када је Бугарска постала независна земља, са поносом се сећамо Химне независности која је настала на дан када је у старој бугарској престоници Великом Трнову свечано проглашена независност Бугарске. Тог дана је цела земља..
8. септембра Бугарска православна црква и њени верници обележавају Рођење Пресвете Богородице – празник који је у народу познат као Мала госпојина. У долини реке Габровница, ушушкан у загрљају планине Ржана, налази се манастир Рођења Пресвете..
Променљиво облачно
Претежно облачно