Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Димитар Гјуџенов: сликар-хроничар бугарског националног памћења

4
„Цар Симеон Велики пред Цариградом“ – 1927, сликар Димитар Гјуџенов
Фотографија: архив

Познаваоци па и људи који се баве историјом уметности представљају рођеног пре 130 година Димитра Гјуџенова као сликара-хроничара успеха и искушења на историјском путу бугарског народа. У сложеним композицијама његове слике приказују личности и догађаје који су због свог своје моралне величине и политичког значаја трајно остали у нашој националној свести. Његово ликовно стваралаштво које је достигло до нас укључује 50 историјских и војних композиција, око 2.000 етида рађених уљем и акварелом, мноштво малих слика, икона, декорација рађених уљаним бојама, као и неколико фасцикли са на стотине цртежа оловком.   

Димитар Гјуџенов и слика „Цар Симеон“
У тонском архиву БНР чува се интервју са Димитром Гјуџеновим који оживљава помало заборављене током година странице из његовог живота:

„Моја младост је прошла у ратовима – Балканском и Првом светском рату. У тим годинама сви су били „војници“, па и ја. Преносити ратна дејства на скице и слике била је моја обавеза као војног сликара. Био сам сведок пресудних за Бугарску битки. Пред мојим очима су биле живе композиције војника, коња, оружје. Директно сам доживљавао напетост и искушења рата. С друге стране, две године мог боравка у Паризу (1913-1914) код једног од мајстора историјске слике, су оставиле утицај на мене. Убрзо је моја страст према војној тематици прерасла у дубоко интересовање за историјско сликарство.“

„Киша на фронту“ – 1916, сликар Димитар Гјуџенов
Шта га највише привлачи у неком историјском сижеу?

„Он мора да буде значајан, да буде нека кулминација нашег националног развоја. Пример за то су „Кан Кубрат и његови синови“, Симеон пред византијском престоницом“, „Дочек генерала Гурка у Софији“ и др. Свака од ових тема садржи неки велики подвиг духа и воље. И ја сам се трудио да тај подвиг прикажем људима њима разумљивим изражајним средствима. Ни сам тражио оригиналност… Можда у себи носим делић духа мајстора кичице из доба нашег националног препорода. Они су осећали потребу да илуструју нашу историју и да у илустрације улажу спознајни и васпитни садржај."

Што се тиче способности да у својим сликама ухвати дух свог времена,  Гјуџенов каже да је то резултат упорног рада и низа консултација са историчарима – његовим савременицима. „Сматрам да је у историјском сликарству више него другде потребно комбиновати научни и уметнички начин размишљања.“ – категоричан је сликар.

„Жетва“ – 1945, сликар Димитар Гјуџенов
Прво бугарско царство, као и Цар Борис Покрститељ су епоха односно личност бугарске историје које снажно инспиришу Гјуџенова. Према њему, Цар Борис је изузетан владар, али и веома драматична личност, која не може а да не привуче историјског сликара.

Превод: Албена Џерманова

Фотографиjе: архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Софијски фестивал уметности на коме и публика учествује

„Ја сам Софија“ – назив је новог урбаног фестивала уметности и емоција, који ће се одржати од 17. до 23. септембра на платоу испред Националног дворца културе у Софији. Фестивал је део програма „Софија обележава 17. септембар,“ који је посвећен..

објављено 17.9.24. 07.35

Преко 90 платна великог бугарског сликара Дечка Узунова изложено у Софијској градској галерији

Због великог интересовања за изложбу "Дечко Узунов. Стваралаштво. 125 година од рођења уметника", Софијска градска галерија ликовних уметности је продужила изложбу дела уметника до 9. октобра. На изложби је представљено преко 90 радова различитих..

објављено 14.9.24. 08.45
Сцена из филма „Лицем према доле“

Бугарски филмови за франкофоне у Софији

Фестивал бугарског филма који се одржава у Паризу (10-13. септембар) имаће свој наставак у Софији. Француски културни институт у бугарској престоници представиће франкофонској публици код нас остварења из фестивалске селекције током година. Пројекције ће..

објављено 13.9.24. 11.05