4
Познаваоци па и људи који се баве историјом уметности представљају рођеног пре 130 година Димитра Гјуџенова као сликара-хроничара успеха и искушења на историјском путу бугарског народа. У сложеним композицијама његове слике приказују личности и догађаје који су због свог своје моралне величине и политичког значаја трајно остали у нашој националној свести. Његово ликовно стваралаштво које је достигло до нас укључује 50 историјских и војних композиција, око 2.000 етида рађених уљем и акварелом, мноштво малих слика, икона, декорација рађених уљаним бојама, као и неколико фасцикли са на стотине цртежа оловком.

У тонском архиву БНР чува се интервју са Димитром Гјуџеновим који оживљава помало заборављене током година странице из његовог живота:
„Моја младост је прошла у ратовима – Балканском и Првом светском рату. У тим годинама сви су били „војници“, па и ја. Преносити ратна дејства на скице и слике била је моја обавеза као војног сликара. Био сам сведок пресудних за Бугарску битки. Пред мојим очима су биле живе композиције војника, коња, оружје. Директно сам доживљавао напетост и искушења рата. С друге стране, две године мог боравка у Паризу (1913-1914) код једног од мајстора историјске слике, су оставиле утицај на мене. Убрзо је моја страст према војној тематици прерасла у дубоко интересовање за историјско сликарство.“

Шта га највише привлачи у неком историјском сижеу?
„Он мора да буде значајан, да буде нека кулминација нашег националног развоја. Пример за то су „Кан Кубрат и његови синови“, „Симеон пред византијском престоницом“, „Дочек генерала Гурка у Софији“ и др. Свака од ових тема садржи неки велики подвиг духа и воље. И ја сам се трудио да тај подвиг прикажем људима њима разумљивим изражајним средствима. Ни сам тражио оригиналност… Можда у себи носим делић духа мајстора кичице из доба нашег националног препорода. Они су осећали потребу да илуструју нашу историју и да у илустрације улажу спознајни и васпитни садржај."
Што се тиче способности да у својим сликама ухвати дух свог времена, Гјуџенов каже да је то резултат упорног рада и низа консултација са историчарима – његовим савременицима. „Сматрам да је у историјском сликарству више него другде потребно комбиновати научни и уметнички начин размишљања.“ – категоричан је сликар.

Прво бугарско царство, као и Цар Борис Покрститељ су епоха односно личност бугарске историје које снажно инспиришу Гјуџенова. Према њему, Цар Борис је изузетан владар, али и веома драматична личност, која не може а да не привуче историјског сликара.
Превод: Албена Џерманова
Фотографиjе: архива
Национална галерија („Квадрат 500“) 4. новембра у 18 часова по први пут отвара изложбу посвећену Кристу и Жан-Клод, у част обележавања 90. годишњице рођења овог изузетног уметничког тандема. Публика ће имати прилику да види прво капитално Кристово..
Представом Српског народног позоришта из новог Сада „Јеванђеље по Ф. М. Достојевском“, у режији Јернеја Лоренција, једног од најзначајнијих словеначких и европских редитеља данашњице, 1. новембра биће отворен Балкански позоришни фестивал у Благоевграду,..
У Дворцу културе у Љешу, Албанија, одржана је церемонија доделе Националних књижевних награда „Ат Герг Фишта“. Награда, која је установљена пре пет година, додељује се за најупечатљивија дела албанске књижевности на међународном нивоу. Ове..
Најновију изложбу у софијском Националном војноисторијском музеју – „Рат и ствараоци. Пут кроз таму“ – данас сви заинтересовани могу разгледати..
Први дигитални алманах који обухвата целу генерацију бугарских стваралаца званично је представљен на Међународном сајму књига у Франкфурту, а већ је..