15. марта почиње Ускршњи пост, најдужи од четири велика поста у православљу. Пост траје 48 дана, због чега га још зову и Велики пост. Ове године Ускрс пада у недељу, 2. маја. Ускршњи пост важи за најстрожи пост у години јер се претежно пости на води. Истински пост не подразумева само одрицање јаке и масне хране већ и уздржавање од лоших мисли, речи и дела. То је време покајања и молитве, време духовне обнове за вернике који очекују Васкрсење Христово.
Пост се дели на седам недеља и свака је посвећена неком догађају или личности чија дела позивају вернике на смирење и покајање. Свих седам недеља има посебне називе и правила уздржања. Током прве недеље поста се јела припремају искључиво на води, а богослужења у храмовима трају дуже. Прва недеља посвећена је Светом мученику Теодору Тирону. У црквама се освештава кољиво и слави се Тодорова субота (Тодоровдан) – 20. марта.
Последња, седма недеља Ускршњег поста претходи Ускрсу. Ову недељу православни верници проводе у строгом посту и молитви. На богослужењима се подсећа на последње земаљске дане Исуса Христа – на издају, хапшење и страдање на крсту. Ова недеља се зове страсна, тј. недеља страдања и бола.
Више о том периоду смирења и покајања који почиње од данас можете сазнати из прилога Албене Безовске – „Пост – један другачији поглед на празнике и свакодневицу.“
Саставила: Гергана Манчева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Његова светост Патријарх бугарски Даниил је тачно у поноћ објавио Христово васкрсење и поздравио вернике са „Христос Васкрсе!“ из Саборног храма Светог Александра Невског у Софији. Уз свечану звоњаву свих звона храма, мирјани окупљени испред цркве..
Патријарх бугарски и митрополит Софијски Даниил честитао је Васкрс верницима и у свом празничном говору је истакао позив православних хришћана да кроз дела Светлости свету откривају необичну небеску радост. „Очистимо своја чула и видећемо..
Хришћански свет данас слави Светло Христово Васкрсење. За православне народе ово је најсветлији дан – Празник над Празницима, којим славимо победу добра над злом и живота над смрћу. У Бугарској га зову Великден јер за православне Бугаре нема већег..