Песник, писац, сликар, музичар – свестрана личност, која мрзи једнотипност и љубоморно чува своју спонтаност као свој најјачи адут свугде и у свему. Сваки свој таленат Росен Карамфилов користи за преношење одређених порука, као и за исцељење људске душе. Разговори са њим су привилегија, изван очитих околности или окружења, у којима он неприметно држи своја предавања.
Признаје да је највећа негативна страна пандемије то што је успела да многе људе окрене једне против других. Иначе, успева да припитоми усамљеност и да из ње извуче користи:
„На изолацију већ гледам као на плус – каже Карамфилов. – Код куће у слободном времену вежбам песме, сликам или пишем. Трудим се да увек нешто радим, јер у противном бих полудео. Одсуство активности у ситуацији попут данашње је за мене погубно. Пандемија је донела и нешто позитивно – људи су почели да више размишљају о свом понашању. Ја мислим да идемо ка тренутку у којем ћемо из свега изаћи много бољи. Вероватно је то смисао целог овог искушења“.
Росену Карамфилову највише недостаје директни контакт са публиком. Упркос томе и у условима пандемије, која траје већ више од годину дана, глас младог уметника је и даље снажан и препознатљив. И још нешто – сваки минут његовог живота везан је и за рад на остварењу мисије – да чува и промовише наслеђе и дубоки траг који је у нашој култури оставио његов отац – истакнути бугарски сликар Кољо Карамфилов.
У данима принудне изолације Росен је прерадио и поново издао свој деби роман „Колена“, који је посветио изненадном растанку са својим оцем почетком 2014. године:
„Једна од вредности ове књиге је то да је она отворена, пулсирајућа рана, коју читалац може видети и осетити и заједно са лирским јунаком доживети њено зарастање“ – објашњава Росен. Када се човек временски мало удаљи од ове огромне туге, може да јасније погледа и види где је погрешио. Вратити се у стару кожу за мене је био велики изазов. Данас сам ја много срећнији и мирнији човек.“
Могућност да личност и таленат свог оца опише странцу, који не познаје његово стваралаштво, је такође била изазов за Росена:
„Ја сам и раније говорио да је за мене уметност Коља Карамфилова врисак у тихој соби: Бог постоји! Другачији је осећај за композицију, фигуративност, симболе. Главна ствар у уметности мог оца су симболи, мада је он говорио да су то знаци. Око, људска нога, крст, кућа – то су основне ствари: чуло, вера, дом. За његову уметност рекао бих још да је брбљива… Он је максимално лаконичан…“
Превод: Албена Џерманова
Фотографиjе: Facebook /Росен Карамфилов
За Бугаре, сваки дан је 24. мај. А нема ништа природније и лепше од тога да трећег дана након најсветлијег бугарског празника буде отворен Пролећни сајам књига, поручила је потпредседница Илијана Јотова. Пролећни сајам књиге, 17. по реду, трајаће до..
За први пут у историји, манифест бугарског националног препорода и просветитељства – „Историја славенобугарска“, коју је средином 18. века написао свети Пајсије Хиландарски – објављена је на украјинском језику. Ово значајно издање резултат је преданог..
Прве бугарске химне просвети и науци написане су у граду Елени, који је у 18. и 19. веку био битан трговински и културни центар, чији су становници активно учествовали у готово сваком важном историјском догађају у доба Националног препорода. Аутори..
Ове године Летњи оперски фестивал „Сцена векова“ у Великом Трнову богатим програмом обележава 40 година постојања. Програм публици нуди могућност да..