Банатски Бугари и наши сународници из Западних покрајина се спремају за прославу важне годишњице везане за њихову превртљиву историју.
16. маја ове године навршава се 80 година од извођења 1.100 ратних заробљеника, етничких Бугара из Македоније, Западних покрајина и српског Баната из немачког логора у Темишвару након немачке окупације Југославије 1941. године.
Заслуга за тај историјски догађај припада банатском Бугарину Антону Лебанову, истакнути активиста бугарске заједнице у Банату. 16. маја 1941. године уз помоћ бугарске легације у Букурешту он је успео да изведе ратне заробљенике и мобилише заједницу банатских Бугара у Темишвару и околине да пруже помоћ тако што им обезбеде кров над главом и храну док их власти не врате у њихова родна места.
У то време је Антон Лебанов имао само 29 година, али је већ био стекао богато искуство као адвокат, новинар и чувар бугарске културе. Заједно са Каролом Телбизовим издавао је лист „Банатски бугарски глас“ (1935-1943), био је заменик председника Организационог комитета Бугарског народног друштва у Банату које је основано 1939. године.
80. годишњица тог догађаја биће обележена у католичком храму Светог Јосифа у Софији 16. маја под насловом „Листа избављења“. Прослава поставља питања о мисији породичног памћења, о забораву и снази националног идентитета. Међу присутнима ће бити гости из Винге и Старог Бешенова у Румунији, из издања „Банатски бугарски глас“, из Удружења „ГЛАС” из Босилеграда и Удружења “Македонско-бугарско пријатељство“ из Битоља, представник Бугара из српског Баната.
Организатор догађаја је Удружење банатских Бугара у Бугарској „Фалмис“ уз подршку Фондације „Бугарско памћење”, Државне агенције за архиве и Католичка парохија „Св. Јосиф“ у Софији.
Саставила: Венета Николова
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: starbisnov.blogspot.com
Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..
Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..
„Срећан пут кући, царе Фердинанде“ – под овим насловом, прес-служба немачког града Кобурга обавестила је о свечаној опроштајној црквеној служби, на којој су се становници града опростили од свог угледног суграђанина. Посмртни остаци бугарског цара..