Повратак селу код нас никада није био толико лак колико у доба кризе и пандемије. Човек је тако уређен да осим удобности модерних технологија воли мир и осећа потребу за додиром са природом. Има и оних села која већ могу да понуде све то.
Међу њима је Столетово, у околини Карлова, у централном делу јужне Бугарске. Село је посебно не само по томе што је назив добило по имену генерала из Руско-турског рата – Николаја Столетова, већ и по томе што се ту почетком лета организује велики фолклорни фестивал. Смештено је између Средње горе и Старе планине, а поред њега протиче река Стрјама. У атару села узгајају се пшеница, раж, кукуруз, јечам, руже, лавда, а раније се у сваком дворишту могла видети и стока.
Највеће богатство Столетова су свакако људи, овде се све ради за децу и младе. За њих је изграђен дечји кутак, леп парк, одржавају се и сале у Дому културе. Људима у селу Столетову ништа не фали.
У великој згради на тргу налазе се све институције – седиште председника сеоске општине, велики салон са бином и 238 седећих места, библиотека. Ту су и мале просторије намењене састанцима и раду чланова аматерских и певачких састава. Све је реновирано, пажљиво уређено и сређено. Посљедње 3 године велику заслугу за све то имају и донатори.
„Када радимо заједно са институцијама, све се одвија брзо и добро“ – каже млади председник сеоске општине Мирослав Колев. Сам он се 2018. године из града вратио у родно село Столетово. Каже да откако сви виде реалне резултате, нико од мештана није одбио да донира новац општини. А успеси су заиста видљиви. Сада, након једногодишње паузе, људи једва чекају да 26. и 27. јуна дочекају госте који ће специјално доћи за фолклорни фестивал.
„Очувајмо бугарске традиције и фолклор“ – гласи мото фестивала, који организујемо већ 13 година. Године 2008. обележавали смо 80 година нашег читалишта и тада се родила идеја о локалном фолклорном празнику. Отада се фестивал „Столетово пева и игра“ афирмисао и прерастао у национални празник. Долазе многи љубитељи фолклорне музике, народних песама и народних игара из региона и целе земље. Претходних година долазило је и по 60 фолклорних група, као и много самосталних извођача – дешавало се да имамо и више од 1.000 учесника. Добијали смо многе похвале за организацију и сцену коју стављамо на располагање учесницима. Што се самог фестивала тиче, немамо жири, свако ко жели може да учествује и добиће диплому и сувенир, као награду за учешће у овој нашој локалној иницијативи. Вероватно ће сада доћи мање људи, јер страх од окупљања и путовања још није прошао, али чак и да их буде мање од ранијих година, фестивала ће бити.“
Село Столетово нема активну школу, али зато ту долази улога локалног читалишта, које је чак и у тешкој 2020. години наставило рад на уједињењу и мотивисању локалне заједнице.
„Лепо је што има пуно младих људи, а има и много деце за коју организујемо специјалне празнике у дечјем кутку у селу. Омладина помаже волонтерски у нашој радионици коју смо назвали „Поклон за тебе“. Млади људи су израдили сувенире и продали их у добротворну сврху – опет за наше село. Желимо да на тај начин побудимо интересовање за аматерске саставе како би смо очували наше традиције. Наши стари занати полако одумиру, имамо бачвара кога редовно траже за учешће на сајмовима заната, имамо и мајстора кројача који је увек спреман да покаже како је пре више деценија изгледала кројачка радња.“
Модерни начин живота неминовно улази у село, али се у Столетову на првом месту осећа поштовање прошлости и традиције.
Уз помоћ мештана Мирослав Колев је у старој, али очуваној згради некадашње школе, направио велику етнографску збирку која прича о начину живота локалних људи и животу у школи пре 50 и више година.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: Гергана Манчева и архива
Око 770.000 људи, односно 16,5% становништва Бугарске, болује од дијабетеса, показују подаци последњег скрининга спроведеног 2024. године. Резултате је на конференцији за новинаре поводом предстојећег Светског дана борбе против дијабетеса представила..
„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..
Према листи коју је креирала компанија „Вилијам Расел“, која осигурава тзв. експате, Бугарска је најпожељнија земља у Европи као дестинација за људе који желе да започну нов живот у иностранству. Међу десет земаља света са највећим порастом броја..