Бугарска се 22. септембра 1908. године поново појавила на карти света након петовековне османске владавине. Земља је ослобођена 3. марта 1878. године у Руско-турском рату (1877-1878), али проглашење њене независности је дугачак процес у који је влада већ ослобођене Бугарске уложила велике напоре.
Кнежевина Бугарска је одлуком Берлинског уговора 1878. године постала вазална Османском царству, а кнез је био вазал сузерена. Дакле, Бугарска је и даље била зависна у правном погледу јер као вазална кнежевина није имала право да склапа међународне уговоре. Током 30 година тражене су повољне међународне околности за превазилажење ових правних клаузула које су биле препрека за Бугарску на путу ка независности, прича историчар акад. Георги Марков. Прилика за остварење главног спољнополитичког циља бугарске владајуће елите – проглашења независности Бугарске, указала се 1908. године када су Младотурци преузели власт у Османском царству. Тада је Бугарска, у лицу председника владе Александра Малинова, одлучила да искористи кризу.
Тако је на данашњи дан пре 113 година кнез Фердинанд I Бугарску прогласио независном бугарском краљевином. Манифест о независности је кнез прочитао у цркви Светих четрдесет мученика у старој престоници Великом Трнову. Након тога је испред храма премијер Малинов поново прочитао манифест пред окупљеним народом.
Након тешких преговора Висока порта је 6. априла 1909. године Бугарску признала за независну државу.
22. септембар проглашен је за државни празник одлуком Народног собрања 10. септембра 1998. године.
Припремила: Миглена Иванова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..
Археолози су код села Капитан Петко војвода открили готово нетакнути гроб младе жене из 2. века, саопштено је из Општине Тополовград. Тим који је пронашао..
Деветнаестог октобра славимо успомену на небеског заштитника бугарског народа – светог Јована Рилског Чудотворца. Он је основао Рилски манастир, који је..