Одвајкада у Бугарској дочекујемо 1. јануар уз жеље сурвакара који и данас обилазе куће у првим сатима првог дана нове године:
„Сурва, весела година!
Велико класје на њиви,
црвена јабука у башти,
жути клип кукуруза на стаблу,
велики грозд на лози…“
И још:
„Сурва, весела година!
Живи и здрави били,
догодине, догодине и заувек!“
У обичају Сурвакање учествују дечаци између 4 и 12 година старости. Обилазе куће и лепо украшеном дреновом гранчицом – сурвачком, тапшу укућане по леђима уз жеље за здравље, берићет и благостање. Домаћини им дају воће, кравајче, орахе и ситан новац.
Ево још једне сурвакарске песме у којој се такође пева: „Сурва, весела година!“. Музику је написао Тодор Бакалов. Пева Андон Даскалов.
„Сурвакари“ је наслов песме коју изводе сестре Ива и Ева Валентинове. Оне су и водитељке фолклорних програма БНР. У њиховој ауторској песми пева се о обичају Сурва који се у њиховом родном крају изводио 13. јануара, као и о савременим димензијама фолклорних традиција. У песми има пуно оптимизма и весеља.
После лепих жеља сурвакара и Радио Бугарска вам жели све најбоље у новој 2022. години! Да вам она буде мирна, срећна и плодна!
Превела: Албена Џерманова
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...