Историјски музеј у Чипровцима, граду у северозападној Бугарској који због своје традиције ћилимарства важи за некрунисану престоницу ручно тканих ћилима, добио је на поклон драгоцене комаде. Дародавци Тимоти и Пенелопе Хејс из САД, који колекционишу и проучавају старе ћилиме рађене на подручју Балкана, поклонили су Музеју несвакидашње примерке ове уметности које су откупили од приватних колекционара. Пар је случајно пронашао старе ћилиме у антикварници у Бечу – један ћилим типа „Гарибалда“ (назван тако по врсти кратке горње одеће) је из 18. века, а други је саткала муслиманка из Лудогорја (североисточне Бугарске). Ова два ћилима су тренутно најстарији предмети у збирци музеја.
У 18. веку су ткаље у Чипровцима и околним селима Копиловци и Железна годишње израђивале по 8.000 молитвених ћилима (мираба) за потребе турске војске. „Пуно смо тражили како бисмо показали и тај тип ћилима. Некада су у граду ткани и ћилими за храмове – православну и католичку цркву, за синагоге и џамије. Ћилими који су красили богомоље рађени су другачијом техником и могли би да послуже за даља истраживања,“ рекла је за БНТ др Анита Комитска, директор Историјског музеја у Чипровцима.
Више о богатству и ћилимарској традицији града Чипровци можете да прочитате ОВДЕ.
Фотографиjе: museology.bg, архива
"Халва, боза, природна жвака... Халва, боза, природна жвака..." Бугари који су рођени током 30-их година 20. века још увек се сећају како су улицама градова и села пролазили улични продавци који су стално понављали те речи. Обично су продавци били млади..
Богатство бугарског фолклора биће представљено на престижном Међународном фестивалу Srem Folk Fest у Сремској Митровици наступом фолклорног ансамбла „Загоре“ из Старе Загоре. Фестивал који почиње данас, а трајаће до 15. августа, одржава се сваке..
Срце и ритам бугарског духа – овако метафорички можемо описати Национални сабор народног стваралаштва. По традицији, од већ далеке 1965. г, сабор се одржава једном у пет година, првог викенда у августу, у Копривштици. Овогодишње, XIII по реду..