Поново је Васкрс! Већ више од две хиљаде година вест о Исусовом Васкрсењу даје наду хришћанском свету да постоји живот и после смрти. Али је радост верника трећу годину заредом праћена болешћу, уништењем и ратом између братских народа. У том контексту, искра незадовољства и друштвене поделе која већ годинама тиња међу нама као да је прерасла у мржњу и супротстављање. Мисао о Богу је у осуђивању и стварању линија поделе замењена мржњом. А љубав према ближњему је највише пројављење љубави према Богу. Управо у љубави се крије и снага Васкрсења, љубав која нас примањем Свете тајне Причешћа претвара у делић Господа Бога:
„Припреме за ове светле дане почињу још од Сиропусне недеље или Недеље праштања,“ каже отац Василиј Сарјан, предстојатељ Софијског храма Светог Преображења Господњег. – То, наравно, не значи да ако смо у Сиропусној недељи опростили, од следећег дана ништа више не опраштамо. Увек треба да једни другима и праштамо и тражимо опроштај, сваког дана, сваког минута. Штавише, сама молитва „Оче наш“ позива нас на то. У Светом јеванђељу Господ је говорио: „Праштајте и опростиће вам се.“ Не можемо да стално очекујемо и тражимо нешто од Бога, а свет да буде место где се људи мрзе и влада агресија. Бог је Љубав, а ми као Његова деца и Његово створење морамо бити носиоци те Љубави. Нормално је да се понекад наљутимо једни на друге, да се увредимо, да изговоримо ружне речи, али у следећем тренутку треба да опростимо у свом срцу и не тражимо освету, већ да се смиримо и заборавимо. У супротном би љутња и разочарење довели до душевних болова и самоуништења, али кад човек опрости, онда и њему буде лакше.“
Наравно, свако има слободну вољу, принципе и мишљење о томе шта је исправно, а шта није. Али Васкрсење Христово је радост над радостима и треба да уједињује хришћане:
„Да, тако је, али, нажалост, видимо да свет није уједињен. Чак и у хришћанству постоје велике поделе – узмимо разлику у датумима када се прославља Васкрс по Грегоријанском и Јулијанском календару, упркос јасним знацима које нам је сам Господ Бог послао. Он није хтео да се Његова црква подели на толико делова... То је учинио ђаво. Позната нам је бесовска пропаганда „Подели и владај“ која се примењује у целом свету, на свим пољима живота и која има за циљ да нас удаљи од духовне слободе и мира који свако треба да носи у својој души, свести и срцу. Чак и на чисто духовном плану постоји жестока подела, а шта рећи о економском, привредном, геополитичком и војном аспекту – све су то покушаји нечистих сила да униште човечанство.“
Кажу да очи виде оно чега је душа пуна. Лепота коју је Бог створио, свуда је око нас, али човечанство не само што је не види, него је и уништава. „А све би могло да буде другачије да су људи поштовали јеванђелске принципе засноване на покајању и праштању. Када прво тражимо Бога – све остало ће у нашем животу бити добро,“ рекао је духовник и наставио:
„Духовне очи су, у ствари, очи љубави, а оне се отварају када се живи по Богу. Нажалост, мало је оних који су се у потпуности посветили - себе и свој дух - Богу, док су своје свакодневне и људске потребе ставили у други план. То се да видети на богослужењима, у речима и понашању људи у храму. Што више схватају да треба да траже Небеску Божју славу, а тек након тога људску, то ће им духовне очи бити отвореније да би виделе свет у његовом правом сјају и лепоти. Али када су нам духовне очи затворене, ми „видимо“ једино телесним чулима, а она варају. Човек је ограничен својим чулима. Ако су нам духовне очи широм отворене и чисте, онда ће свет и Васиона попримити потпуно другачији изглед јер ћемо видети оно што се не може видети и осетити телесним чулима,“ рекао је отац Василиј Сарјан.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен..