Све је више места у Бугарској чије централне четврти доживљавају својеврсни препород постајући зоне где се уметност, култура и квалитетна храна спајају у један савршен коктел емоција. Софија, Пловдив, Варна, Габрово само су неки од градова у којима су такве и сличне зоне одавно постале омиљено састајалиште мештана и туриста. Путем преображаја недавно је кренула и једна од најстаријих четврти Великог Трнова – Варуша-Југ, чијим калдрмисаним сокацима је некада одзвањала граја пролазника и допирала врева из дућана и гостионица.
У јужном делу четврти налазила се једна од највећих градских пијаца у годинама после ослобођења – Самоводска чаршија у којој су и данас занатске радње, дућани и кафане које привлаче туристе из целог света. А група младих људи одлучила је да, на можда најпожељнији начин, пажњу јавности усмери на трансформацију овог дела града – стварањем фестивала "48 сати Варуша-Југ."
"Не дижите зидове, већ градите мостове које ће вас спајати," говорио је својевремено чувени градитељ Кољу Фичето чије су дело две од амблематских зграда на чаршији – Кућа са мајмуном (1849) и Хан Хаџи Николи (1858-1862).
Упркос томе што није једини коме Велико Трново дугује свој изглед, његове речи су својеврсни завет генерацијама.
Идеја фестивала који ће се одржати од 19. до 21. августа у складу је са поруком славног бугарског архитекте из доба Националног препорода:
"Један од најбитнијих мостова које овај фестивал гради јесте мост између грађана и институција,“ рекао је за Радио Бугарску Галин Попов, један од организатора. „Више од 10 година организујем културне догађаје у крају и могу рећи да је ово први пут да су се институције толико ангажовале. Вероватно зато што се у његову организацију укључио велик број људи, због чега га институције препознају као догађај иза којег стоји знатан део грађана Великог Трнова."
У оквиру фестивала биће организовано преко 20 изложби.
"Квадратни метар уметности" је иницијатива коју је пре 4 године покренула кустос Мартина Јорданова која покушава да у простору од једног квадратног метра представи различите уметнике. Фокус овогодишњег издања иницијативе је на радовима Михаила Михајлова, бугарског представника на Венецијанском бијеналу.
Друга изложба биће отворена у галерији "Наратива" на којој ће бити представљена дела сликара Крума Багелског, познатог у Великом Трнову и околини као аутора огромног мурала на индустријском димњаку у оближњем граду Дрјанову.
Немојмо заборавити и музички део фестивалског програма. У те сврхе биће постављене четири бине – две од којих су у главној градској улици, која ће у суботу, 20. августа, бити затворена за саобраћај на три сата.
"На овај начин ћемо скренути пажњу јавности да ова улица може да постане пешачка зона или мешовита пешачко-саобраћајна артерија," објаснио је организатор фестивала. "Саобраћај који пролази кроз четврт већим делом је транзитни и може се преусмерити на пут који повезује Велико Трново са суседним местима Арбанаси и Горна Орјаховица. Улица ће на три сата бити затворена за саобраћај како би људи видели и осетили како ће то изгледати уколико она постане пешачка зона," рекао је на крају нашег разговора Галин Попов.
Фестивал почиње у петак, 19. августа у 19.30 часова, а завршава се у недељу, 21. августа у 12 часова. Током три дана ће на потезу од споменика Стефану Стамболову на самом улазу у стару чаршију до тврђаве Царевец на сваком ћошку бити неки догађај. Организатори фестивала кажу да ће их бити око 100.
Превела: Ајтјан ДелихјусеиноваФотографиjе: Facebook / Varusha South, Facebook / Hadji Nikoli Inn
Он је сликар, али и филозоф. Воли да прича приче у бојама, али и да их слуша у мелодијама. Он је Румен Статков и само пре неколико дана, 17. октобра, у галерији "Нирвана" у Софији представио је своју најновију изложбу под називом "Плес". "Ове..
Четрнаест музеја из Бугарске са више од 150 експоната учествоваће на изложби „Древна Тракија и антички свет. Блага из Бугарске, Румуније и Грчке“ у музеју Гети у Лос Анђелесу. Изложба ће трајати од 3. новембра 2024. године до 3. марта 2025. године,..
Један од најзанимљивијих и најживописнијих простора у сваком месту несумњиво јесте локална пијаца. Без обзира на то одржава ли се свакодневно или само одређеним данима у недељи, има ли у својој понуди специфичне производе или не, пијаца је културни..