Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Бугарски траг у династији краљева Велике Британије

Симеон Сакскобургготски и краљица Елизабета Друга
Фотографија: архива

8. септембра 2022. године окончан је живот изузетне личности која је била пример постојаности, поштовања традиције и одговорности према свом народу. Краљица Елизабета Друга – монарх Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске и осталих краљевских земаља Комонвелта је вршила своју дужност 70 година пуних кардиналних промена и изазова, како у Краљевству, тако и у свету.

Док се Велика Британија и свет навикну на нове промене настале после смрти краљице, које се односе чак и на химну земље, присетимо се династичке везе између Бугарске и Уједињеног Краљевства која постоји још од 18. века.

Цар Фердинанд је братучед енглеског краља Едварда Седмог – сина краљице Викторије. Цар Борис је трећи братучед енглеског краља и оца краљице Елизабете Друге Џорџа Шестог. Симеон Сакскобургготски је такође братучед краљице Елизабете Друге. Сви су они наследници једне те исте немачке династије – Сакс-Кобург и Гота.

Цар Фердинанд Први
"Родбинска веза између краљице Елизабете Друге и бугарске династије Сакс-Кобург се у бугарском образовном систему помиње једном реченицом (ако се уопште помиње!) и то као да је у питању прилично срамна чињеница" – каже у интервјуу Радио Бугарској историчар др Петар Стојанович – "Таква веза је и најбољи дипломатски посредник за решавање значајних или мање значајних међународних питања".

Интензивни контакти између Бугарског царства и Уједињеног Краљевства и односи између чланова династије прекинути су тек 1941. године, када је Бугарска објавила рат Великој Британији. Међутим, до тада:

"Још Цар Фердинанд и његова мајка кнегиња Клементина су неколико пута боравили у посети краљици Викторији у Лондону, а касније и у посети краљу Едварду Седмом, тако да та веза у династији никада није прекидана" – прича историчар – "Што се тиче посете Цара Бориса Трећег 1927. године, то је прва посета поглавара бугарске државе после краја Првог светског рата, ограничења Нејског уговора и међународне изолације у којој се налазила Бугарска. Том својом посетом цар покушава да бар мало ублажи ситуацију за нашу Домовину. Његова следећа важна посета Острву је била 1936. године, у оквиру европске турнеје, када је стигао за сахрану краља Џорџа Петог".

Цар Борис Трећи гостује британском краљу Џорџу Петом (у средини) и војводи од Јорка (будућем краљу Џорџу Шестом) у замку Балморал, Шкотска
И мада данас многи сматрају да монархија као институција већ припада прошлости, неоспорно је да сваки монарх и његова породица имају своју улогу и значај који су записани у Уставу и традицији земаља којима они владају. Заједничко свима њима је то да се "велика породица светских монархија увек осећа уједињеном како крвљу, тако и политичком неутралношћу и дужношћу према нацији. Дужност је сваког монарха да брани своју нацију, чак и да не потиче из ње, какав је случај краљице Елизабете Друге",  – закључио је Петар Стојанович.

Њен живот је сјајна потврда ових речи.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

КНСБ: Најсиромашнији Бугари постају све сиромашнији и то брзим темпом

Пре неколико дана је министарка финансија Теменушка Петкова обелоданила да је финансијска ситуација у држави критична. У условима последица политичке кризе, услед које касни усвајање Државног буџета за 2025. годину, као да ћемо брзо заборавити на..

објављено 3.2.25. 12.15

Инфлуенсери обавезни да плаћају порез

У јеку кампање за плаћање пореза за протеклу 2024. годину, Национална агенција за приходе (НАП)  подсетила је инфлуенсере, блогере, влогере и друге креаторе онлајн садржаја, као и кориснике који своје производе и услуге продају путем друштвених мрежа,..

објављено 1.2.25. 11.45
Поглед на Црни Врх, 1932. године

120 година од првог зимског успона на Черни врх

На данашњи дан, давне 1905. године, група од 15 студената упутила се у неизвесну авантуру – прво зимско освајање највишег врха планине Витоше, Черног врха (2.290 м), који бди над Софијом. Млади ентузијасти окупили су се 30. јануара око поднева у..

објављено 31.1.25. 08.30