Из житија Свете Петке знамо да је она рођена у 11. веку у Епивату, на обали Мраморног мора, у имућној и веома побожној породици. Водила је благочестив живот, а према предању, помагала је болеснима и хранила гладне. Након смрти светице њене мошти су постале симбол борбе за очување хришћанске културе од исламске асимилације. Цар Иван Асен IІ је 1238. године пренео мошти Свете Петке у Трновград (данашњи град Велико Трново) где су оне остале до пада старе бугарске престонице под Османску власт. Године 1641. мошти светице су положене у катедралу у румунском граду Јашију, где се чувају и данас.
Постоје бројне легенде и предања везана за Свету Петку и чуда која је она чинила. Веровало се да је светитељка била заштитница жена, породиља, породице и куће. По традицији се на Петковдан коље курбан, домаћице месе обредне хлебове а највећи од њих одређују за Свету Петку. На празничну трпезу се ставља овчетина, курбан-чорба, јанија са празилуком и сарме.
У граду Трну се налази јединствени пећински параклис посвећен Светој Петки.
У част светитељке на Петковдан жене месе посебан хлеб који односе у параклис. Предање каже да се у тој пећини Света Петка крила од прогонитеља. Тамо је очуван велики камен у облику округлог хлеба, а сваке године 14. октобра свештеник служи водоосвећење и благосиља донесени хлеб. Према веровању мештана, овде се догађају чуда, довољно је само помолити се светици. Вода која цури кроз стене у пећинском параклису се скупља у посебне посуде, јер по верницима, помаже у лечењу болести.
Много је храмова у Бугарској посвећених Светој Петки. Међу њима је и храм Свете Петке Старе у Софији. Више о њему можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Венета Николова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС-архивa, tran.egov.bg
Дана 3. априла 1860. године током свечане Васкршње литургије у бугарском храму Светог Стефана у Цариграду митрополит Иларион Макариополски није поменуо име васељенског патријарха. Уместо имена патријарха Кирила VII изговорено је име султана Абдула..
Непосредно пре избијања Балканског рата 1912-1913. године, број Бугара у региону Једренске Тракије (Једренског вилајета) износио је 410.724 људи, показују подаци тадашњег Министарства спољних послова Бугарске. Падом Једренске тврђаве 26. марта 1913...
26. март је Дан Тракије. Овај датум је у званични календар Бугарске ушао 2006. године, али се обележавао деценијама уназад. На тај дан 1913. године је бугарска војска освојила тврђаву Једрене, која се дотада сматрала неосвојивом. Овај пораз је..