"У Бугарској још увек немамо добрих примера за управљање кризама у институцијама. Често пута покушаји превазилажења последица криза воде осећају да су предузете неадекватне мере, а ресурси су недовољни или неправедно расподељени.“ То су речи др Илине Начеве, руководиоца истраживачког пројекта "Социјално-психолошки ефекти кризе коју је изазвала пандемија Ковида-19." Последњих годину дана на пројекту ради 9 истраживача – психолога и антрополога, који истражују три основне групе људи: запослени родитељи деце млађе од 12 година; људи који су остали без посла или су променили радно место због кризе и људи са хроничним болестима на које, из једног или другог разлога, утиче свака фаза кризе. Пројекат се спроводи онлајн, а може да учествује свако ко попуни специјалан упитник доступан на страници пројекта на друштвеним мрежама. Реализација пројекта финансирана је средствима из Фонда за научна истраживања БАН.
"Као део научно-истраживачког рада спровели смо 45 разговора са представницима све три групе које су предмет нашег истраживања. Недавно смо сумирали најновије податке и већ можемо да у најгрубљим цртама дефинишемо тешкоће са којима се суочавамо за време кризе," каже др Цветелина Панчелијева с Института за истраживање становништва и човека БАН:
"Прикупљени подаци су подељени у две категорије – у првој су они на основи емоција које људи осећају током кризе изазване пандемијом. Страх је емоција коју учесници најчешће помињу у разговорима. У све три групе превагу има негативна емоционална позадина. Забележен је и већи ниво анксиозности, стреса, туге, али је страх на првом месту. Ово, наравно, није изненађење, али зато нас је изненадила чињеница да људи са хроничним болестима имају најнижи ниво страха у поређењу са припадницима остале две групе. Најзабринутији су родитељи и то из разлога да су се нашли у врло нетипичној за њих ситуацији, у којој треба да прилагоде своје личне и професионалне обавезе новонасталим условима. На другом полу су хронични болесници који имају најнижи ниво страха због једне своје специфичности, а то је – веће искуство, а отуда и већа флексибилност и отпорност на кризе. Реч је о људима који су наилазили на многе тешкоће у животу, укључујући и на здравственом плану. Оно што их забрињава је недостатак информација или противречне информације које добијају из различитих извора и немогућност да имају слободан приступ медикаментима који су им у већини случајева од виталног значаја."
И сама др Панчелијева је анализирајући резултате истраживања остала изненађена чињеницом да се у кризним ситуацијама најбоље сналазе људи који комбинују различите животне улоге, што није случај са особама које су фокусиране искључиво на развој своје каријере или на само једну, конкретну активност у свом свакодневном животу.
"Бугари који успевају да споје идентификацију, инклузију, припадност разним делатностима, у ствари су уједно и људи који успевају да се много боље сналазе у време здравствене кризе и кризе уопште," рекла је др Панчелијева у интервјуу Радио Софији – БНР.
Саставила: Гергана Манчева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС-архивa, Pixabay
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји..