Свети Јован Рилски који је живео у 10. веку сматран је небеским заштитником бугарског народа. Стога су њему у част, свугде где је светитељ био на посту и молитви, ницали оброчишта, цркве и параклиси. Раштркани по тешко приступачним подручјима широм Бугарске, неки од тих храмова су постали тврђаве хришћанске вере и просвете у мрачним годинама владавине Османлија. Једно такво место је и манастир Светог Јована Касинеца, познат и као манастир Светог Јована Пустог, који је удаљен 10-ак км од Враце.
Легенда каже да је Свети Јован Рилски провео 40 дана у малој пећини, високо у венцу стена у месту Касинец. Стене су биле насељене од давнина, о чему сведочи пронађена керамика која датира из 1. миленијума пре нове ере. Монаси пустињаци су у 12. веку тик у подножју пећине свеца, на месту некадашњег трачког светлишта, основали манастир. Упркос неприступачном терену, обитељ је кроз векове више пута рушена и дуго је била напуштена. Отуда и назив „Свети Јован Пусти.“ Манастирска црква посвећена је другом свецу – Светом Јовану Богослову.
Она у својој унутрашњости чува три слоја зидних слика, од којих је настарији из 12. века, сазнали смо од Нели Стојанове, кустоса Регионалног историјског музеја у Враци:
“За време османске владавине у манастиру је постојала и развијала се књижевна школа са манастирском школом. У њој су стварали многи чувени књигописци, књижевници, будитељи. На овом месту су настала права ремек-дела локалне дамаскинске и богослужбене књижевности. Манастир је одржавао директне везе са чувеним ктиторима и дародавцима из Враце. У тешким временима, они су допринели да ова светиња постане центар књижевности, просвете и хришћанске вере. Занати такође су доживели процват. У склопу манастирског комплекса отворене су златарске радионице, а исто тако и прва на овим просторима радионица за гравирање бакра. Тако су настали јединствени примерци бугарске златарске и јувелирске уметности, неки од којих су изложени у Музеју историје у Враци.“
У непосредној близини је Велика пећина (Голямата пещера) – удубљење у стени са високим луком. У њеном подножју извире врело лековите воде. Према сведочењима истраживача, управо у тој пећини су биле смештене занатлијске радње манастира.
Али најупечатљивији су цртежи сачувани до наших дана на зидовима пећине:
”Сачувани су бројни стари натписи и цртежи. Верује се да су неки из 14. века. На њима су приказане сцене из живота Светог Димитра и Светог Нестора, али се тврди да Свети Димитар није приказан по старом иконописном канону. На једном од цртежа светац је приказан на белом коњу, на другом је сео на бели трон, а испред њега су разне животиње – змије, лавови и др,“ прича Нели Стојанова.
Слике су реконструисане у 16. веку и боје још нису избледеле, а ликови светитеља имају снажан утицај на посетиоце. На западном зиду Велике пећине сачувани су трагови фресака са ликом Светог Јована Рилског и Светог Јована Богослова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Венета Николова
Током година је безброј књига написано о бугарској престоници – почев од оних које говоре о њеној славној историји од древних времена до наших дана, до оних које кроз приче и сећања разних путописаца покушавају да дочарају атмосферу старе Софије. Међу..
На празник Успења Светог Јована Рилског, Патријарх Бугарски и митрополит Софијски Његова светост Даниил служио је Свету празничну литургију у Рилском манастиру. Патријарх Даниил се уочи празника поклонио моштима Рилског чудотворца и небеског заштитника..
Бугарска православна црква 18. августа обележава Успење Светог Јована РилскогЧудотворца, небеског покровитеља бугарског народа. Рођен око 876. године у селу Скрино, у Осоговској планини, он је био једна од најзначајнијих фигура у Средњем веку..
Сунчано, облачно, пљускови, грмљавине
Претежно облачно
Променљиво облачно, могућа киша