Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Данас славимо Светог Пимена Зографског

Фотографија: архива

Бугарска православна црква и њени верници 3. новембра славе успомену на Светог Пимена Зографског који важи за заштитника бугарских сликара.

Чувени иконописац и градитељ храмова је рођен 1540. године у Софији. Са световним именом Павел учио је у Ротонди - храму Светог Георгија. Након смрти родитеља, предао је своју имовину и отишао у манастир Зограф на Свету гору, где се замонашио и живео као инок.

Имао је 55 година када му се јавио Свети Георгије и рекао му је да се врати свом народу и буде његов духовни вођа. Годинама је Свети Пимен путовао уздуж и попреко по својој домовини, приповедао је, градио и обнављао цркве и светиње, чије је зидове сам сликао. Радио је и као преписивач књига и минијатуриста. До своје смрти 1620. године подигао је 300 цркава и 15 манастира.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Николај Овчаров представља огроман округли храм – најновије откриће на Перперикону

Најновије археолошко откриће у раном историјском каменом комплексу Перпериком у источним Родопима биће представљено данас, саопштио је за БТА археолог Николај Овчаров. Према речима руководиоца ископавања у комплексу, у питању је огроман округли храм,..

објављено 10.10.25. 08.10
Отац Матеј Преображенски – Миткало (1828–1875)

Шта (не) знамо о изумима Матеја Преображенског?

Иако је пре свега познат као један од најближих сабораца Васила Левског и посвећен борац за национално ослобођење, живот и дело оца Матеја Преображенског (1828 – 1875) не ограничавају се само на његову револуционарну делатност. Мало ко га зна као..

објављено 6.10.25. 13.00

Брдо Трапезица у Великом Трнову чува дух средњовековне Бугарске

Трапезица је једно од три брда на којима се простире средњовековна бугарска престоница Трновград, како су некада звали Велико Трново. Смештено северозападно од града, брдо Трапезица налази се преко пута брда Царевец – некадашњег главног утврђења и места..

објављено 4.10.25. 13.35