Бадње вече је празник нашег смирења, захвалности и наде. Неки не посте читав период Божићног поста, а други га уопште не поштују, али то не мења чињеницу да се на тај дан Бугари окупљају око празничне трпезе како би осетили топлину дома и ритуалне трпезе и осећај припадности неком тајанству. И ако у већини дана током године тражимо нешто ново и другачије, на Бадње вече се трудимо да испоштујемо традицију онако како су нас учили у кући и школи.
Припрема празничне трпезе је данас најважнија, али нису заборављени и други елементи фолклорног празника. Рано ујутро се припрема бадњак – дрво које се приноси на жртву и његовим разгоревањем на огњишту се појачава чистилачка снага и животодавно дејство ватре. Бадњак се сече свечано, мушкарци пазе да не падне на земљу и свечано га на рукама односе кући. Обично се сече здраво и родно дрво – велики храст, буква или крушка. У појединим крајевима Бугарске празнично обучени млади мушкарац улази у двориште са одсеченим дрветом и пита: „Славите ли Млада Бога?“ А остали чланови породице одговарају: „Славимо, славимо, добро нам дошао!“ Младић онда уноси дрво у кућу и каже: „Ја у кућу и Бог са мном!“
На другим местима газда уноси у кућу бадњак на десном рамену, котрља га ка огњишту и говори: „Дошао Божић и похвалио се телади, ждребади, јагњади и прасади, пуним класјем на њиви, срећом и слогом!“ Људи који поштују традицију и данас изговарају ове речи на празнични дан. Након тога се дрво помазује освећеним у цркви мирисним уљем. У дебљем крају пробијају рупу, те у њу стављају тамјан, маслац и вино, затварају је дрвеним клином и замотавају белим ланеним платном. За време миропомазања певају посебне песме о дрвету којим ће Млада Бога сићи на Земљу. Најстарија жена посипа бадњак зрном.
Увече свечано пале бадњак. Према томе како гори, процењују се какав ће бити род. Ако је пламен велик и лете варнице – година ће бити берићетна. Такође, добар знак је ако ватра гори током целе ноћи, а дрво сагори до краја. Сматра се да пепео бадњака има магичну моћ, те га стога затварају у лонче и стављају од њега у жито које ће сејати и сточну храну, а користе га и као лек.
Не само припрема бадњака и паљење ватре, већ цео бадњевдански обред посвећен је рођењу Младог Бога, младог сунца, које долази да нам дарује топлоту и живот. Древним паганским обичајима је прилагођена и библијска прича о рођењу Христоса. Од Бадњег дана почињу такозвани Некрштени дани, који се повезују са још једним обнављањем природе. То је период од почетка Богородичиних трудова до крштења Исуса Христа. Народ верује да тада земљом ходају нечисте силе и зли духови, зато је увео и бројне забране. На пример, до Богојављења се не пере, јер вода још није крштена. Не излази се после заласка сунца, не ради се на њиви и сл.
Бадња вечера је последња посна вечера после четрдесетодневног Божићног поста, али је обилна и окупља целу породицу. У бугарској традицији припрема празничне трпезе заузима посебно место међу обичајима везаним за Божић. Она треба да буде богата и пуна да би и нова година била родна и пуна изобиља. Традиционално се припрема непаран број посних јела. Јеловник за Бадње вече понавља се из године у годину и готово никада се не мења. Од јела, на столу – поред хлеба и соли, треба да се нађу и кувано жито, пасуљ, сарме пуњене пиринчем или житом, ошав. Домаћица на трпезу такође ставља бели и црни лук, свеже воће, мед, орахе и вино. Ракија треба да буде кувана, а погача – богато украшена. Она се обично украшава разним симболима попут крста, круговима, звездама, а од теста се праве облици птица, цвећа, листова, грозда, тора са овцама, рала и сл.
У дому се пали свећа која симболизује светлост коју у свет доноси рођење Христово, након чега најстарији мушкарац у кући кади трпезу тамјаном да би могли и покојници да „присуствују“ празничној вечери. Каде се и све собе у кући и помоћни објекти. Пре вечере глава породице ломи обредни хлеб. У неким крајевима Бугарске у њему стављају новчић који је постао неизоставан део празника.
Прво парче хлеба даје се Богородици и ставља се испод иконе. Сви обреди током Бадњег дана и посебно за време вечере изводе се са жељом да укућани буду здрави. Тако, рецимо, вечера почиње рано да би рано сазрело жито. Не устаје се са трпезе да не би побегла срећа из куће. Успешна година очекује оног ко кине за време вечере. И дан данас је популарно гатање орасима. Ако је први орах који сломиш здрав – очекује те лепа и пуна година. А окађена храна поседује магичну снагу. Због тога се део ње чува и односи на поље и код стоке, док све остало треба да остане на столу до јутра. Верује се да се у поноћ небо отвара, границе међу световима нестају, а око трпезе се окупљају душе наших предака.
Опет у поноћ звоне црквена звона и крећу коледарске чете. Маскирани мушкарци обилазе куће и благосиљају укућане. Тај се обичај изводи и данас, јер је вечита и тежња човекова ка миру и разумевању, здрављу и благостању.
Припремила: Албена Безовска
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС
За нашу православну цркву хришћанска породица је мали храм у коме се кроз тајну брака благосиља зачеће и васпитање деце у хришћанским врлинама. Мушкарац и жена су једно тело у браку, а деца су дар од Господа. Родитељи их морају припремити за царство..
„Не обећавај ми ништа за сутра, научио сам да ценим сваки минут... Хоћу цвет – један, али сад... Јер сутра почиње данас...“, пева се у популарној током 90-их година минулог века песми „Сутра почиње данас“. Повод да се присетимо ових речи је 10...
Називају их будитељима, јер буде бугарски дух и осећај националног поноса. Они одржавају самосвест бугарског народа, пробуђују осећај припадности заједници, уливају веру и уједињују народ. Идеја о прослави Дана народних будитеља је настала пре 100..