Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Богојављење и симболи крштења

Богојављенска водица се чува преко целе године као велика светиња, а користи се када нам је потребна духовна подршка

Фотографија: БГНЕС

Сваке године уочи и на сам дан Богојављења (5. и 6. јануара), у свим активним храмовима и манастирима Бугарске православне цркве врши се Велико водоосвећење. Православна Црква призива на воду благослов Божији како би она добила очишћујућу силу и како би служила на исцељење душе и тела. Овај празник симболизује дан када је Свети Јован Претеча крстио Исуса Христа на реци Јордан. Код нас jе Богоjављење познато и као Јордановдан‚ а у неким деловима земље се овај празник зове Водице.


У давној прошлости тајанство крштења се обављало у Пасхалној ноћи, јер је у својој суштини "крштење" тајанствено учешће човека у смрти и Васкрсењу Исуса Христа.  Крштење нас сједињује са Исусом Христом и уводи у његову откупитељску смрт на крсту и тако нас ослобађа од власти греха те чини да с њим ускрснемо на живот без краја. Крштење је духовно рођење. Крштење почиње благословом воде. Како наводи Александар Шмеман, вода је у крштењу знак присутности самог света.

Отaц Божидар Маринов
"У древној Цркви, у првим вековима, хришћани су примали крштење само у одређеним данима године, а не као данас – сваког дана – наводи отац Божидар Маринов из храма Воздвижења Часног крста Господњег у Софији – Били су то Пасха, Педесетница и Богојављење и дан пре крштења Христовог. Било је много оних који су примали крштење 5. јануара и отада је остао обичај да се обавља Велико водоосвећење. 6. јануара се поново обавља Велико водоосвећење. Освећена вода је Богојављенска водица. Она се чува преко целе године као велика светиња, а користи се када нам је потребна духовна подршка. Према Светом Јовану Златоустом, она је друго причешће, јер се не пије случајно, него након претходне припреме. Пије се наташте да бисмо примили Свете дарове Духа којим је освећена."

5. и 6. јануара служе се свете литургије, а затим се врши водоосвећење.


Према Новом завету, када је Исус отишао код Јована Крститеља и ушао у реку Јордан, он је осветио сву водену природу на земљи. Зато се на сам дан Богојављења и уочи тог празника сматра да су преко Великог водоосвећења сви водени извори освећени.

"Али најбитније у овом крштењу је то да се у том тренутку открива сам Бог – подвлачи отац Божидар. – Чуо се с небеса његов глас: "Ово је Син мој љубљени, који је по Мојој вољи." У овом тренутку видимо испуњење обећања које је Бог дао човеку да ће му послати Спаситеља. Својим рођењем Христос је дошао на земљу, али некако неприметно. Видели су Га пастири, мудраци и још неки људи. А сада се он показује целом друштву и њему почиње да служи. С једне стране Бог се открио човеку, али Његова тајна се не може открити, јер је Бог у својој суштини неспознатљив.  С друге стране, старозаветни човек није спреман да види Бога, али Он сам указује на свог Сина, а ми Га морамо препознати као Бога. То је заправо Велика тајна која је представљена човеку да живи са њом и животом који му је Бог дао."

На тај начин се кроз Богојављење ставља почетак Новог живота за Христове следбенике, који су позвани да иду стопама свог Спаситеља.

Уредила и превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: БГНЕС, Дарина Григорова, архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Археолози у Перперикону открили кварт из XIII-XIV века који подсећа на село Хобита

На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..

објављено 8.10.24. 18.09

Бугари у северној Италији промовишу бугарску историју и допринос породице Славејкови

У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..

објављено 8.10.24. 12.05
Фотографија: Национални природњачки музеј при БАН

Више од 30 животињских фосила из доба диносауруса прикупили научници у околини Трна

Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..

објављено 6.10.24. 09.25