Већ у првим сатима после катастрофалног земљотреса који је 6. фебруара погодио Турску, Бугарска је била међу првим земљама које су упутиле помоћ унесрећенима. Када је реч о трагедији таквих размера, нико није равнодушан према страдањима и патњи хиљада људи у погођеним подручјима. На многим местима у бугарским градовима брзо су организовани пунктови за донације на којима се прикупљају храна, санитетски материјал и друге најпотребније ствари. У помоћ прискачу и транспортне фирме спремне да дониране ствари одвезу у Турску. У међувремену се тражи начин за пружање помоћи погођенима у Сирији.
Људи желе да помогну нашим јужним суседима и помажу, свако према својим могућностима.
Јуче је рејонски муфтија Крџалија Басри Еминефенди саопштио да се 10-годишњи син оца Петра Гарене из Крџалија први укључио у кампању прикупљања новца за особе повређене у земљотресу у Турској и оне које су остале без крова над главом. Он је казао да је дечак пре одласка у школу дошао и оставио сав свој уштеђени новац да би, како је рекао, помогао људима у невољи, јер је гледао све на телевизији.
Из болнице "Св. Јован Рилски" у Софији су изјавили да су спремни да прихвате повређене особе у земљотресу и навели да нуде дијагностиковање, лечење и висококвалификовану негу.
Бугарски издавач, преводилац и бивши народни посланик Манол Пејков је 6. фебруара путем друштвених мрежа упутио апел за помоћ страдалима у земљотресу у Турској и за мање од 24 сата прикупио 112.000 евра.
У Амбасади Републике Турске у Софији је отворена књига жалости поводом разорног земљотреса. Изразе искреног саучешћа народу Турске уписавши се у књигу жалости упутили су амбасадори Данске, Украјине, Чешке републике, Србије, Јужне Кореје, Белгије, Шпаније и других земаља.
„Захваљујем се свима који пружају помоћ. Човечност не зна за границе, нити за етничке или верске поделе. Сви смо ми људи и имамо потребу да будемо заједно,“ написао је главни муфтија исламске заједнице у Бугарској Мустафа Хаџи, који је такође изразио своје саучешће турском народу и породицама жртава.
Саосећање са народом Турске изражавају и људи у анкети Радио Бугарске.
„Можемо изразити саосећање – можемо донирати новац, одећу. Истина је да су у последње време кризе у нашој земљи промениле људе, али ипак, морамо бити добри“ – каже Марија Стојанова из Софије и додаје:
„Пратим вести у медијима и видим да је страшно. Нажалост, у таквој ситуацији човек скоро ништа не може да уради. Немоћни смо против природе.“
„Не могу да помогнем новцем, просто немам, али могу и помогао бих радом“ – каже Бисер Бранков из Софије:
„Требало би да ми, Бугари, саосећамо са трагедијом наших суседа, поготово што идемо на летовање у Турску, много пута сам тамо проводио годишњи одмор а волео бих да и у будуће одлазим тамо и земљотрес ме не би спречио. Помагаћемо сада колико можемо.“
Сви смо ми људи и морамо да искрено саосећамо, да будемо спремни да помогнемо настрадалима – каже Лидија Милушева, пензионерка из Софије:
„Стара сам, али бих радо отишла да помогнем. Народ каже: Чини добро, па ће ти се добро вратити. Иначе, страх од природних непогода увек постоји, нико није заштићен, али верујем да морамо бити добри и чинити добро.“
„Дубоко саосећам са погођеним људима у Турској. Али немам чиме да помогнем, немам финансијске могућности – каже Дафинка, домаћица из Софије. А Димитар Лазаров додаје: – „Бугарске власти чине шта могу да помогну, док ми, обични људи немамо шта друго да урадимо него да изразимо дубоко саучешће. Био сам у Турској, давно је то било, саосећам са људима тамо. Не догодило се никад више!.. Не знам шта друго да кажем.“
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, ЕПА/БГНЕС, БНР
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..