Већ у првим сатима после катастрофалног земљотреса који је 6. фебруара погодио Турску, Бугарска је била међу првим земљама које су упутиле помоћ унесрећенима. Када је реч о трагедији таквих размера, нико није равнодушан према страдањима и патњи хиљада људи у погођеним подручјима. На многим местима у бугарским градовима брзо су организовани пунктови за донације на којима се прикупљају храна, санитетски материјал и друге најпотребније ствари. У помоћ прискачу и транспортне фирме спремне да дониране ствари одвезу у Турску. У међувремену се тражи начин за пружање помоћи погођенима у Сирији.
Људи желе да помогну нашим јужним суседима и помажу, свако према својим могућностима.
Јуче је рејонски муфтија Крџалија Басри Еминефенди саопштио да се 10-годишњи син оца Петра Гарене из Крџалија први укључио у кампању прикупљања новца за особе повређене у земљотресу у Турској и оне које су остале без крова над главом. Он је казао да је дечак пре одласка у школу дошао и оставио сав свој уштеђени новац да би, како је рекао, помогао људима у невољи, јер је гледао све на телевизији.
Из болнице "Св. Јован Рилски" у Софији су изјавили да су спремни да прихвате повређене особе у земљотресу и навели да нуде дијагностиковање, лечење и висококвалификовану негу.
Бугарски издавач, преводилац и бивши народни посланик Манол Пејков је 6. фебруара путем друштвених мрежа упутио апел за помоћ страдалима у земљотресу у Турској и за мање од 24 сата прикупио 112.000 евра.
У Амбасади Републике Турске у Софији је отворена књига жалости поводом разорног земљотреса. Изразе искреног саучешћа народу Турске уписавши се у књигу жалости упутили су амбасадори Данске, Украјине, Чешке републике, Србије, Јужне Кореје, Белгије, Шпаније и других земаља.
„Захваљујем се свима који пружају помоћ. Човечност не зна за границе, нити за етничке или верске поделе. Сви смо ми људи и имамо потребу да будемо заједно,“ написао је главни муфтија исламске заједнице у Бугарској Мустафа Хаџи, који је такође изразио своје саучешће турском народу и породицама жртава.
Саосећање са народом Турске изражавају и људи у анкети Радио Бугарске.
„Можемо изразити саосећање – можемо донирати новац, одећу. Истина је да су у последње време кризе у нашој земљи промениле људе, али ипак, морамо бити добри“ – каже Марија Стојанова из Софије и додаје:
„Пратим вести у медијима и видим да је страшно. Нажалост, у таквој ситуацији човек скоро ништа не може да уради. Немоћни смо против природе.“
„Не могу да помогнем новцем, просто немам, али могу и помогао бих радом“ – каже Бисер Бранков из Софије:
„Требало би да ми, Бугари, саосећамо са трагедијом наших суседа, поготово што идемо на летовање у Турску, много пута сам тамо проводио годишњи одмор а волео бих да и у будуће одлазим тамо и земљотрес ме не би спречио. Помагаћемо сада колико можемо.“
Сви смо ми људи и морамо да искрено саосећамо, да будемо спремни да помогнемо настрадалима – каже Лидија Милушева, пензионерка из Софије:
„Стара сам, али бих радо отишла да помогнем. Народ каже: Чини добро, па ће ти се добро вратити. Иначе, страх од природних непогода увек постоји, нико није заштићен, али верујем да морамо бити добри и чинити добро.“
„Дубоко саосећам са погођеним људима у Турској. Али немам чиме да помогнем, немам финансијске могућности – каже Дафинка, домаћица из Софије. А Димитар Лазаров додаје: – „Бугарске власти чине шта могу да помогну, док ми, обични људи немамо шта друго да урадимо него да изразимо дубоко саучешће. Био сам у Турској, давно је то било, саосећам са људима тамо. Не догодило се никад више!.. Не знам шта друго да кажем.“
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, ЕПА/БГНЕС, БНР
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..