Он је млад и образован лекар који жели да остане у Бугарској – упркос свему и због свега. Др Антон Асенов има 34 године, рођен је у Шумену, али се као мали, са непуних годину дана, са породицом преселио у Турску. Одрастао је у Истанбулу где је завршио средње образовање, али је летње распусте често проводио код родбине на селу у Бугарској. Већ тада је одлучио да ће се једног дана вратити у домовину. Жеља му се остварила – 2006. године уписао је медицину у Бугарској.
“Почео сам да студирам денталну медицину у Варни, али сам касније схватио да ме много више привлачи хумана медицина због чега сам прешао на Тракијски универзитет у Старој Загори. Језичка баријера ми је у почетку задала велике муке. Медицина је доста тешка и чак и онима којима је бугарски матерњи језик није лако завршити. Од студија одустане 30-40% оних који су их уписали. А мени је као студенту који је дошао из Турске језик био велика препрека, посебно у почетку. Али сам се ипак некако снашао,“ признаје др Асенов.
Дипломирао је са високим просеком 2016. године и постао лекар опште праксе. Специјализацију из оториноларингологије уписао је 2018. године у Трговишту.
“У Бугарској сам остао јер сам за време студија и специјализације, а и након тога, видео да земљи недостаје медицински кадар, специјалисти. Остао сам да бих помогао,“ каже др Асенов.
А што се тиче тога да је веома млад, што директно утиче на поверење пацијената у њега, др Асенов признаје да је често пута био последња шанса за људе који су дошли да потраже помоћ.
“Људи знају да ми, млади лекари, користимо најновију опрему, а и знања су нам свежа. Ја сам, на пример, на свом налогу на Фејсбуку објавио информације о свим праксама, спацијализацијама и вештинама које имам, тако да људи који долазе код мене већ унапред знају коме се обраћају за помоћ и имају поверења у мене. Мислим да сваки лекар треба да то уради,“ каже млади специјалиста.
Тренутно болница у Трговишту нема Одељења за болести ува, носа и грла, нема и специјалиста, а људима су потребни лекари, прича др Асенов. Четири године је радио у Трговишту, 24 сата био је на располагању свим грађанима. И упркос томе што тренутно не ради у државној болници, пошто је отворио своју ординацију, млади лекар наставља да се одазива молбама пацијената, при том, независно од тога у које доба дана су оне стигле. А поређење са његовом другом домовином Турском је неизбежно.
“Турска има више специјалиста, могућности, држава улаже више средстава у развој болница и специјалиста. У Бугарској, посебно у мањим местима, држава веома мало чини, а њима је помоћ итекако потребна. Опрема је застарела, недостаје добро обучен и квалификован кадар, али ако пацијента у року од једног дана треба да прегледа специјалиста, наћи ће се ко да га прегледа и биће прегледан, што је добро,“ каже др Асенов.
Он је категоричан да се плата специјалиста у Бугарској мора променити и да буде на потребном нивоу. По завршетку студија медицине, специјалисти пет година раде за минималну зараду, каже др Асенов. Убеђен је да ако се услови побољшају, његове младе колеге неће напустити Бугарску, овде ће специјализовати и део њих ће и по завршетку специјализације остати да раде у својој домовини. Јер је у Бугарској образовање из медицине веома добро, при томе стичеш диплому која је призната како у Бугарској, тако и у Европи. А тога у Турској још увек нема,“ прича Антон.
И упркос томе што др Антон Асенов има диплому која му омогућава да ради у било којој европској земљи, он је одлучио да остане у Бугарској и помогне својим пацијентима у Разграду и Трговишту. Упркос свему и због свега...
Текст: Весела Крстева
Извор: интервју Ајше Љатиф, Радио Шумен – БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: лична архива
Анабел Касабов је једна од хиљаду потомака Бугара у Аргентини који не знају језик својих предака, али је Бугарска сваког дана присутна у њиховом животу. Она је шармантна балерина, игра и предаје класични балет, а уз то је и учитељ бугарских..
Неизвесност у којој се налазила Бугарска, али и страст према пењању натерали су пре 27 година Константина Златева да с ранцем на леђима и 3.000 долара у џепу крене ка остваривању дугогодишње жеље – да савлада један од врхова у америчком националном парку..
Николај Коларов је бугарски виолончелиста који већ скоро 30 година своју академску каријеру, као и концертну делатност гради у Минесоти, САД. Његов дуг пут преко океана повезан је са жељом да магистарске студије у области гудачких инструмената упише у..
De Là Trâp – ово звучно име је ове године привукло пажњу љубитеља хип-хоп културе и код нас. Само у два месеца заједнички пројекат "333" са..