У нашој земљи оружје поседује 133.245 особа, а према подацима са краја 2022. године, нешто више од 55.600 су садашњи и бивши запосленици органа за спровођење закона у Бугарској. У последње време у нашој земљи је повећан број кривичних дела извршених оружјем у легалном поседу. Недавно је велики одјек у јавности добио случај бившег полицајца који је оружјем усмртио свог комшију – познатог психолога Ивана Владимирова, са којим је годинама био у завади. Како се касније испоставило, против бившег полицајца су поднете бројне пријаве због претњи комшијама. Међутим, на поменуте пријаве реакција је изостала, што је на крају довело до трагичних последица. И сам психолог је у телевизијском интервјуу месец дана пре трагичног догађаја изразио бојазан да законски оквир у нашој земљи подразумева фатални исход оваквих сукоба.

Овај трагични инцидент покренуо је бројна питања од јавног интереса – на који начин је у Бугарској регулисано издавање дозвола за поседовање оружја и да ли је потребно да приступ оружју буде отежан; на какву заштиту могу да рачунају људи који су изложени малтретирању комшија?

Испоставља се да лицу може бити изречена кривична санкција само ако је против њега донесена правоснажна пресуда. У свим осталим случајевима, дотичном ће бити изречене казнене мере – опомене или новчане казне. Најчешћа реакција МУП-а на комшијске сукобе је издавање опомена. Међутим, таква мера може имати и чисто фиктивно дејство ако је против једног лица поднесено више пријава, а реакција институција је изостала:

„У одређеним ситуацијама изрицање новчане казне може имати много боље превентивно дејство“, објашњава адвокат Димитар Стојанов. „С обзиром на људску психу, материјална штета проузрокована новчаном казном је веома ефикасно средство одвраћања. У западним друштвима, новчане казне се користе као мера у многим и најразличитијим ситуацијама.”

У Бугарској je Законом оружју, муницији, експлозивима и пиротехничким средствима регулисано ко има право да поседује оружје и које услове у сврху остваривања тог права мора да испуни.

„Да бисте могли да поседујете оружје, морате да испуњавате одређене услове – да нисте претходно осуђивани, да немате пореска задужења, да се против вас не води кривични поступак и да сте психички здрави, да сте завршили обуку за руковање оружјем и да имате одговарајуће услове за његово чување“, објашњава Димитар Стојанов. „Од вас се такође захтева да пријавите количину муниције коју поседујете. Осим испуњавања ових услова, лице мора да наведе ваљан разлог због којег жели да поседује лично оружје.“

Према директиви Министарства унутрашњих послова, униформисани службеник има право да користи оружје ако је сведок кривичног дела које захтева његову интервенцију. Није дозвољено да носи оружје са собом у два случаја: када користи законом прописан годишњи одмор или када путује у иностранство, ако не постоје услови за чување службеног оружја. Према речима упућених, озбиљан проблем у систему МУП-а је то што се запослени не подвргавају периодичним психолошким прегледима након што прођу обавезно психолошко тестирање приликом запошљавања.

Запослени у органима за спровођење закона имају право да поседују оружје и по истеку службе, али као физичка лица тада подлежу провери у одређеном временском периоду. А пошто је фатални исход комшијског спора почетком фебруара унео страх међу људе који живе у стамбеним зградама, стручњаци сматрају да је потребно увођење механизма којим би, у случају систематског кршења јавног реда и мира од стране власника ватреног оружја, исти био санкционисан одузимањем дозволе и оружја.

Међутим, Димитар Стојанов сматра да борба против различитих врста кривичних дела неће бити делотворна све док се законодавство не ревидира.

„Није могуће разматрати конкретан проблем као што је крађа или насиље у породици и покушати га решити одвојено. Потребно је анализирати недостатке и спорна питања уз учешће свих заинтересованих страна – Тужилаштва, Министарства правде, цивилних организација – и пронаћи законодавни приступ којим би се решили сви проблеми у целини. Неопходно је извршити актуализацију закона о МУП-у, као и делова Кривичног законика како би систем који се финансира новцем пореских обвезника грађана испунио њихова очекивања у погледу правде и сопствене безбедности, закључио је Димитар Стојанов.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: БГНЕС