Чиста и света република, једнакост свих људи пред законом, слобода говора, штампе и вероисповести, неки су од завета које нам је оставио Васил Левски, од чије смрти је прошло 150 година. Он је личност која је успела да упркос изазовима и превртљивости наше историјске судбине сачува своју харизму и која је, према резултатима националне анкете БНТ, прва на листи најистакнутијих Бугара свих времена. Данас нас, у блиским и далеким крајевима света, споменици Апостолу слободе подсећају на његово дело и борбу коју је посвећено водио. Највише споменика Левском подигнуто је у земљама у којима живе највеће бугарске дијаспоре – у Украјини, САД, Србији, Молдавији, Румунији и другим земљама. Већина њих изграђена је на иницијативу локалне бугарске заједнице, а уз подршку дипломатских представништава Бугарске.

Први споменик Василу Левском у иностранству подигнут је 1981. године на Куби, на иницијативу бугарских стручњака који су изградили фабрику у граду Сијенфуегосу на обали Карипског мора. Када су наши сународници завршили изградњу фабрике „Васил Левски“ помислили су да би је једног дана Кубанци могли преименовати и зато треба оставити нешто што ће заувек сачувати бугарски траг на овом месту. Тако се родила идеја о споменику Левском, прича Тодор Кузманов, један од бугарских инжењера који су у то време радили на Куби. И заиста, фабрика је одавно преименована, али се споменик Апостолу слободе и данас поносно уздиже са берељефом лавље главе и стиховима Христа Ботева – „El que cae en la lucha por la libertad, no muere” („Ко падне у боју за слободу, тај не умире…“).

Пређимо сада из Централне у Јужну Америку, тачније у Аргентину где се налазе два најудаљенија од Бугарске споменика подигнута у славу Левског. Први од њих се уздиже у једном од омиљених паркова становника Буенос Ајреса, у престижној четврти Белграно. 

Његову изградњу је 1997. године иницирала бугарска амбасада у Аргентини, а подигнут је поводом обележавања 160. годишњице рођења Апостола слободе, уз заједничке напоре Општебугарског комитета „Васил Левски“, Фондације „Васил Левски“ и припадника бугарске заједнице и бугарске амбасаде у тој земљи,“ прича за Радио Бугарску Иван Цанков из Аргентине, секретар грађанске асоцијације „Бугари у Аргентини“. Ево шта је рекао у разговору са Мигленом Ивановом, новинарком Радио Бугарске:

„Може се рећи да је Левски икона за све нас који смо рођени у Бугарској, али и за већи део бугарске заједнице коју чини већ четврта генерација Аргентинаца бугарског порекла. Дакле, споменик се не посећује само на годишњице, већ током целе године.“

Други споменик Апостолу слободе у Аргентини налази се у Лас Брењасу, у провинцији Ћако, каже Иван Цанков и додаје:

„Тамо живи највећа и најстарија бугарска заједница. Први емигранти су се населили управо у провинцији Ћако. Споменик у Лас Брењасу је новијег датума. Израђен је од бронзе, постављен је на каменом постољу и окренут према централном булевару. Године 1998. су представници бугарске заједнице у граду ступили у контакт са Фондацијом „Васил Левски“ у Софији и изразили своју жељу да се у њиховом граду подигне споменик Апостолу слободе. Након одржаних разговора, Фондација је одлучила да нашим сународницима у далекој земљи поклони бисту Левског. Њен аутор је вајар Росица Мишева. Из финансијских разлога, рад на споменику, по пројекту архитекте бугарских корена Мигела Анхела Мичова, окончан је 2007. године. Споменик је свечано откривен 6. јула 2007, а освештао га је истакнути интелектуалац и верски посленик Омар Ценов који такође има бугарске корене.“

А сада скочимо до српског Димитровграда, који је удаљен 60 км од Софије, где се налази најближи споменик Левском ван Бугарске. Прелепу и одлично одржавану бронзану бисту Апостола слободе, која се налази испред зграде Скупштине Општине Димитровград, направио је проф. Валентин Старчев. 

Споменик је откривен 2014. године, поводом обележавања 141. годишњице погибије револуционара. Одлуком Владе Федеративне Народне Републике Југославије Цариброд је 1951. године постао Димитровград, по Георгију Димитрову, председнику Бугарске, који је преминуо две године раније. У Димитровграду, према најновијем попису становништва, живи око 9.000 становника, већину (90%) чине Бугари, прича Небојша Иванов, председник Управног одбора Културно-информативног центра бугарске националне мањине „Цариброд“:

„Срећан сам и поносан што је у време док сам био председник Општине Димитровград откривен споменик Василу Левском,“ каже за Радио Бугарску Небојша Иванов.

Међу најбројнијим бугарским заједницама у иностранству су оне у Молдавији и Украјини. Бугари су се тамо доселили у 18. и 19. веку, али су успели да сачувају бугарски идентитет, традиције и језик. Где живе Бугари показују нам и споменици Левском – у молдавском граду Кишињеву и селима Паркани и Тврдица, у украјинским градовима Одеси и Бердјанску.

Прва спомен-биста Левског је у Украјини, по идеји локалног бугарског удружења „Родољубље“, а уз подршку Асоцијације Бугара, постављена 2007. године у данас окупираном Бердјанску.

Васил Левски обједињује све наше сународнике у свету, независно од година, вере, етничке припадности и друштвеног положаја. А споменици подигнути њему у част не подсећају нас само на његово дело и пожртвованост, већ и на то да своје поступке свакодневно меримо мерилом националног хероја.

• Споменик Апостолу у Софији – место националног одавања почасти

• У свету песама Апостола слободе

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БГНЕС, bgspace.com, bgsleda.com, migrantheritage.com, vasil-levski.blogspot.com, glaspress.rs